Marin
Danas Vam pišem o vetrovima.
Ne ,.... danas Vam pišem o vetru, jednom jedinom. Vetru koga obožavam i koga sam samo jednom u životu upoznao. To je vetar koji se zove Marin. Pitaćete kakvo je to ime za vetar , i gde baš Marin ? Ne ja vam neću umeti dati taj odgovor , već ću Vam reći da je Marin vetar koji živi u sredozemnim morima i zapljuskuje obale sredozemnog mora.
Ali da sada ja ne bih pričao o vremenu i vremenskoj prognozi , pa jednostavno nismo englezi koji uz šoljicu čaja pričaju o vremenu. Ja ću Vam danas pisati o Marinu , na neki svoj način, na neki svoj uvrnuti način.
Znate li kakav je Marin ? Ne znate , voleo bih da znate ! Marin je najbolji vetar na svetu. Možda sam pristrasan, ali i nisam. Nema boljeg vetra od Marina. Marin je vetar koji kad stojite na morskom žalu miluje vaše lice i kad je hladno on se upleta u vašu kosu , i kao nekim perjanim dodirom klizi niz vaše obraze. Ono što ga karakteriše je da posle takvog osećaja izaziva osmeh na licu.
Taj vetar je topao i čini da Vam bude toplo i oko srca i u duši.
Kažu da se klima jako promenila , tako da već posećuje obale grčkog mora , a dolinom reke Vardar , došao je par puta i u moj kraj.
Jednom , pre dve godine , kod manastira Prohor Pčinjski , osetio sam tolplinu vetra kakvu samo može da izazove Marin. Pojavi se on na kratko. Zna on da ga ja volim.
Ljudi često pričaju o reinkarnaciji. Ako postoji mogućnost da biram gde bih voleo da reinkarniram sebe , ja bih voleo da se pretvorim u vetar Marin. I da budem samo od koristi ljudima, da im vraćam osmehe , da im sušim suze , da malo umrsim kose i milijem toplinom lica.
To samo on može . Marin je to !
