Kažeš mi ne volim te više
Kažeš mi ne volim te više
Kažeš mi ne volim te više , i da to ja negde već pišem.
A znaš li dušo moja , da si mašta moja.
I da te svako jutro prenosim iz sna u javu.
Baš onako , kako zora sunce ljubi.
Onako kako se noć raduje mesecu.
O da li znaš da te volim jako ?
Da te volim beskonačnim prostarnstvom mozga.
Da te volim , da tako ponizno klečim pred tobom.
I darujem ti cvet srca moga.
I ne veruj što svakome kažem.
Jer svaka reč moja brani ono što mi je u srcu.
A u srcu mome samo ti si , i tu je tebi mesto.
Da te u njemu čuvam i mislim na tebe.
Da te volim onako kako drugi ne umeju.
Da te želim jako , jačinom granita.
Da te volim, volim, volim.
Dok ove redove , iz srca moga ti pišem.
Ja te volim sve jače i jače.
I znaj da ponekad moje srce zaplače.
Za tobom dušo moja.
I svaka kap krvi koja u meni struju.
Miluje tu večnu ljubav.
Zato pogledaj u nebo ove noći.
I videćeš na nebu zvezde što trepere.
I rastaču se i prave srca znak.
Samo za tebe dušo, zvezde srce crtaju.
I moje srce samo tebi daruju.
Ispisavši reči na nebu.
Da te volim, volim , volim.
