San u javi

Naučio sam...

power point — Autor vladica @ 10:31

 

      

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 1 MB)  


LJubav ...

power point — Autor vladica @ 17:18

Danas je već bilo tema o ljubavi , a kako je ovaj dan na blogu veseo , ja ću danas postaviti neka razmišljanja o ljubavi. Jedan veći deo ovih razmišljanja su moja i ovu prezentaciju sam napravio pre godinu dana. Ne sadrži puno stranica , ali je obogaćena mislima. Ovo je samo jedan od pps-ova o ljubavi koje imam , pa da krenem. Želim vam ugodan ostatak dana !

 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 1,5 MB)  

 

 


Marin

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 12:41

Danas Vam pišem o vetrovima.
Ne ,.... danas Vam pišem o vetru, jednom jedinom. Vetru koga obožavam i koga sam samo jednom u životu upoznao. To je vetar koji se zove Marin. Pitaćete kakvo je to ime za vetar , i gde baš Marin ? Ne ja vam neću umeti dati taj odgovor , već ću Vam reći da je Marin vetar koji živi u sredozemnim morima i zapljuskuje obale sredozemnog mora.

Ali da sada ja ne bih pričao o vremenu i vremenskoj prognozi , pa jednostavno nismo englezi koji uz šoljicu čaja pričaju o vremenu. Ja ću Vam danas pisati o Marinu , na neki svoj način, na neki svoj uvrnuti način.

Znate li kakav je Marin ? Ne znate , voleo bih da znate ! Marin je najbolji vetar na svetu. Možda sam pristrasan, ali i nisam. Nema boljeg vetra od Marina. Marin je vetar koji kad stojite na morskom žalu miluje vaše lice i kad je hladno on se upleta u vašu kosu , i kao nekim perjanim dodirom klizi niz vaše obraze. Ono što ga karakteriše je da posle takvog osećaja izaziva osmeh na licu.
Taj vetar je topao i čini da Vam bude toplo i oko srca i u duši.

Kažu da se klima jako promenila , tako da već posećuje obale grčkog mora , a dolinom reke Vardar , došao je par puta i u moj kraj.
Jednom , pre dve godine , kod manastira Prohor Pčinjski , osetio sam tolplinu vetra kakvu samo može da izazove Marin. Pojavi se on na kratko. Zna on da ga ja volim.

Ljudi često pričaju o reinkarnaciji. Ako postoji mogućnost da biram gde bih voleo da reinkarniram sebe , ja bih voleo da se pretvorim u vetar Marin. I da budem samo od koristi ljudima, da im vraćam osmehe , da im sušim suze , da malo umrsim kose i milijem toplinom lica.

To samo on može . Marin je to !

 


Noć kada su cvetale trešnje

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 16:27

I napokon , kako je sunce ogrejalo tako sam i ja kao medved iz jazbine počeo da izvirujem svojim kljunom i polako se prilagođavam svom novom biciklu , sa kojim ću se nadam se , družiti ovog proleća , leta i jeseni intenzivnije.

Sinoć sam završio posao , i već danima dolazim biciklom na posao , vratio se , bukvalno presvukao u trenerku , napakovao , kačket , obukao šuškavu jaknu i otisnuo se vožnjom svojim gradom.

I sad , šta je tu čudno , pa ništa posebno , ali mi je sinoćna vožnja prijala i dok sada ovo pišem, smeškam se i slušam Muse , moju omiljenu grupu. Još kao klinac imao sam neku čudnu igru , da se šetam periferijom grada i da krštavam neke obodne predele , nekim svojim nazivom , a mozak mi još uvek pamti ta imena , pa se ja vozeći bajs prisećam tih naziva.

Sinoć sam se vozio i naišao na ,, moje,, naselje koje sam nazvao Stara Saponija. Pojima nemam zašto , ali eto ostalo je tako urezano u memoriji. Stara Saponija je jedno kratko područje pored industriske zone , dugačko nekih 500 metara. Još uvek one divlje patuljaste ruže cvetaju , kao mnogo godina ranije i uvijaju se u žičanu ogradu jedne fabrike. A ta ograda je pitaj kada napravljena.
Onda nailazi naselje koje sam nazvao Saponija. Čudno zar ne ? Saponija je produžetak industriske zone , ograda se nastavlja , mada je novijeg datuma , a sa leve strane puta teče jedan potok koji sam ja nazvao ,, Bistra reka,, aludirajući na čistoću vode koja se godinama nije promenila.
Padina je sledeće naselje , ono je i najduže , možda 2 kilometara. Sam naziv kazuje da se radi o strmom putu i tu se ja opustim na toj nizbrdici. Padina mi je uvek nekako bila zamorna , kada sam morao da se vraćam njom uzbrdo.
Na kraju tog puta , nailazi Vidikovac. Odatle je pogled predivan i kao na dlanu vidiš polja i visove u daljini.
I tako stigoh do auto-puta. Satdoh na nadvožnjak ispod kojeg prolazi put koji vodi prema Makedooniji i Grčkoj.
Odmorivši se malo tu , okrenuh svoj bicikl i drugim glavim putem se vratih u grad.

Ove godine rešio sam da uz pomoć banke i Božiju pomoć smognem snagu i ako se kockice slože pokušam da kupim stan ili neku montažnu kuću u Beogradu. Razlog postoji , pa tamo mi je ćerka na studijama , a i deo mog posla je vezan za kapital (glavni grad) pa bih onda i ja deo provodio u Beogradu. Naravno rano je o tome govoriti , ali plan postoji.
Sinoć u vožnji gradom , zamišljao sam kako ću jednog dana voziti bicikl i Beogradom i krštavati neka naselja samo svojim imenima. Valjda će se i to desiti.

Prijatan dan !

 


Raskršće života

moja poezija — Autor vladica @ 14:12

Pesma je nastala kao posledica razmišljanja , dali da svoj život nastavim u stranoj zemlji ili tu gde jesam. Puno vremena je prošlo i kao rezultat te neodlučnosti , nastala je ova pesma. No, svako u životu ima svoje raskršće , i samo hrabar korak može ga odvesti u život kojim se teži. Za mene , je miran život idealan život.

Raskršće

Na raskršću nekog tajnovitog puta , nadvio se život moj.
Pokušavam da pronađem pravac kojim treba ići.
I u toj želji stojim na raskrsnici ovoj ceo život svoj.
Pogledam uvek svaki pravac i kao da ću krenuti , ali tu ostajem.
I stojim ovde , godinama, neodlučan i sav pomućen.
Koji pravac je moj , a koji me vodi u ponor.
I tako u beskraju, svojih razmišljanja, ja stojim tu.
Stojim, starim i svakog dana sve manje nade da krenem.
Možda ću na ovom raskršću ostati zauvek .
Možda me jednom u svitanje , kada nebo pocrveni ,
Natera sila neka , da krenem.
Krenem pravcem bez povratka , u svitanje crvenog dana.


Na kraju, postavljam pps sa moje jučerašnje priče.

 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 1,3 MB)  


Upamti...

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 14:48

Ljudi su katkad

neuračunljivi, nelogični i sebični;

Ipak im oprosti!

 

 

Kad si brižan,

ljudi te mogu optužiti

da imaš sebične motive;

Ipak, budi brižan!

 

 

Ako si uspešan

steći ćeš i lažne prijatelje

i istinske neprijatelje;

Ipak, i dalje budi uspešan!

 

 

Ako si iskren i prostodušan,

ljudi će pokušati da te prevare;

Ipak, budi iskren

i prostodušan!




 

Ono što izgrađuješ godinama
neko može porušiti u trenutku

Ipak, gradi!


 

Ako si spokojan, miran i srećan,

ljudi mogu biti ljubomorni

Ipak, budi srećan!

 

 

Dobro koje učiniš danas,

ljudi će zaboraviti sutra;

Ipak, čini dobro!

 

 

Daj svetu najbolje što imaš,

verovatno neće nikada biti dovoljno;


Ipak, daj svetu najbolje što znaš i imaš!

 

 

Ako pogledaš bolje, na kraju,

ipak je sve to između tebe i Boga;


Nikad nije ni bilo

između tebe i njih!

 

(Majka Tereza)  


Život bez ljubavi...

power point — Autor vladica @ 15:03

Inteligencija bez ljubavi čini te nemoralnim.
Pravednost bez ljubavi čini te neumoljivim.
Diplomatija bez ljubavi čini te licemernim.
Uspeh bez ljubavi čini te arogantnim.
Bogatstvo bez ljubavi čini te pohlepnim.
Ljubaznost bez ljubavi te čini servilnim.
Siromaštvo bez ljubavi čini te ponositim.
Lepota bez ljubavi čini te apsurdnim.
Autoritet bez ljubavi čini te tiraninom.
Posao bez ljubavi čini te robom.
Jednostavnost bez ljubavi oduzima ti vrednost.
Molitva bez ljubavi čini te introventnim.
Zakon bez ljubavi te pokorava.
Politika bez ljubavi čini te egoistom.
Vera bez ljubavi čini te fanatikom.
Krst bez ljubavi pretvara se u mučenje.

ŽIVOT BEZ LJUBAVI... NEMA SMISLA...


 

(kliknite na sliku za download - PowerPoint prezentacija, 1,6 MB) 


Danas samo ćutim

moja poezija — Autor vladica @ 18:25

Danas samo ćutim , i ni reči ne progovaram.
Povremeno uzdahnem, onako duboko
Pa okrenem glavu , prema tamnom uglu moje sobe.
I zatvaram svoj pogled u tami.

Danas mi tama treba, svetlost mi danas smeta.
Sklopljene usne moje , sada ćute.
A ja danas usne svoje zatvorene držim.
I pričam , zatvorenih usana.

Pitaju me , a zašto ja danas ćutim.
Sležem ramenom i ne znam , ne znam zašto.
Da li zbog nje i njenih zelenih očiju.
Ili se samo vasiona poigrava mislima mojim.

Eh , kada bi ona znala da su moje reči danas mrtve.
I da ću je noćas opet sanjati .
Možda bi me naterala da progovorim.
Možda bi rekla da zauvek ćutim.

Danas samo ćutim , i ni reči ne progovaram.
Danas su moje misli umrle.
U ovom sumornom aprilskom danu.
Ja u tami tražim spas.

 


Izlazak iz sna

moja poezija — Autor vladica @ 21:06

Kad iz sna

Kad iz sna izađeš u javu , onda se dešava čudo.
Sanjao sam lepe snove i onda ih doživeo u javi.
Sanjao sam nju , onako predivnog pitomog pogleda
Sanjao sam njenu kosu , meku kao duša pamuka
Sanjao sam njene oči , predivne kako gledaju u me.
Sanjao sam njene predivne ruke kako ih dodirujem,
Sanjao sam njeno anđeosko lice , kako gledam u njega.
I njen osmeh u mom snu beše osmeh anđela.
I san postade java, i sve u javi postade kao u snu.
Protrljah oči svoje , da li one stvarno sve ovo vide.
Svojom rukom dotakoh njenu kosu.
Svojim dlanom dotakoh njene predivne prste
I prostruja mi neka energija kroz dlanove.
Moje oči ugledaše njene i moj pogled ostade na njenom licu.
I znam da će mi tamo neko ispuniti san
I znam da postojim i da ona zna da nisam iluzija.
I znam da mi se desila java.
Sada se sećam njenih pogleda, i ležem u krevet da je još malo sanjam.

 

 

 


Vreme tuge

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 14:18

Ovih dana nekako steglo mi se srce , a baš dok ovo pišem oči su mi pune suza. Ne pitajte me šta mi je , jer zaista ne znam da Vam odgovorim. I sve mi je i ništa mi nije. I srećan sam i tužan sam. Imam svoju porodicu , srećan život , okružen sam pažnjom i nemam razloga za tugu. Ali , eto ne može tuga bez mene , ne može pa je došla da se druži i ovog puta sa mnom.
Ja jednostavno ne umem da je odbijem, ja kad niko ne želi da je primi u svoje naručje , raširim ruke i prihvatim je u svoj zagrljaj. I čvrsto je stegnem i ne puštam je sve dok ona sama ne zatraži da ode.
Ja imam lep život. Okružen sam divnim ljudima. Imam i kontakte sa ljudima koje ne poznajem i koji mi se dive i kojima se ja divim. Obišao sam pola sveta , upoznao mnoge civilizacije , živeo neko vreme u bajkovitim zemljama. Ali uvek sam se vraćao tu gde su mi koreni, i uvek sam znao da je baš ovde izvorište moje energije.
U mojim plavim očima , stanuje danas ona tužna suza koju nikako ne mogu da izbacim. Ja ne plačem, mada dešava se to ponekad , vrlo retko. Sada sam pun uzdaha , nekih jecavih uzdaha.. Niko me nije povredio da bih bio takav , nikoga nisam povredio. Nikoga. Ni onog mrava koji se budi iz svog zimskog sna, ni njega nisam pregazio. Jer , znam da ja ne gazim mrave , zaučuo bih duboko u dubini duše njihov jauk.
Možda me je umorila ova zima, ja nisam depresivac, ali me je nešto umorilo.
Mada , proći će. Otići će kao što onaj oblak na nebu nikada ne ostaje na istom mestu.
Prijatan dan Vam želim.

 



Powered by blog.rs