San u javi

Danas samo ćutim , i ni reči ne progovaram.
Povremeno uzdahnem, onako duboko
Pa okrenem glavu , prema tamnom uglu moje sobe.
I zatvaram svoj pogled u tami.

Danas mi tama treba, svetlost mi danas smeta.
Sklopljene usne moje , sada ćute.
A ja danas usne svoje zatvorene držim.
I pričam , zatvorenih usana.

Pitaju me , a zašto ja danas ćutim.
Sležem ramenom i ne znam , ne znam zašto.
Da li zbog nje i njenih zelenih očiju.
Ili se samo vasiona poigrava mislima mojim.

Eh , kada bi ona znala da su moje reči danas mrtve.
I da ću je noćas opet sanjati .
Možda bi me naterala da progovorim.
Možda bi rekla da zauvek ćutim.

Danas samo ćutim , i ni reči ne progovaram.
Danas su moje misli umrle.
U ovom sumornom aprilskom danu.
Ja u tami tražim spas.