San u javi

I napokon , kako je sunce ogrejalo tako sam i ja kao medved iz jazbine počeo da izvirujem svojim kljunom i polako se prilagođavam svom novom biciklu , sa kojim ću se nadam se , družiti ovog proleća , leta i jeseni intenzivnije.

Sinoć sam završio posao , i već danima dolazim biciklom na posao , vratio se , bukvalno presvukao u trenerku , napakovao , kačket , obukao šuškavu jaknu i otisnuo se vožnjom svojim gradom.

I sad , šta je tu čudno , pa ništa posebno , ali mi je sinoćna vožnja prijala i dok sada ovo pišem, smeškam se i slušam Muse , moju omiljenu grupu. Još kao klinac imao sam neku čudnu igru , da se šetam periferijom grada i da krštavam neke obodne predele , nekim svojim nazivom , a mozak mi još uvek pamti ta imena , pa se ja vozeći bajs prisećam tih naziva.

Sinoć sam se vozio i naišao na ,, moje,, naselje koje sam nazvao Stara Saponija. Pojima nemam zašto , ali eto ostalo je tako urezano u memoriji. Stara Saponija je jedno kratko područje pored industriske zone , dugačko nekih 500 metara. Još uvek one divlje patuljaste ruže cvetaju , kao mnogo godina ranije i uvijaju se u žičanu ogradu jedne fabrike. A ta ograda je pitaj kada napravljena.
Onda nailazi naselje koje sam nazvao Saponija. Čudno zar ne ? Saponija je produžetak industriske zone , ograda se nastavlja , mada je novijeg datuma , a sa leve strane puta teče jedan potok koji sam ja nazvao ,, Bistra reka,, aludirajući na čistoću vode koja se godinama nije promenila.
Padina je sledeće naselje , ono je i najduže , možda 2 kilometara. Sam naziv kazuje da se radi o strmom putu i tu se ja opustim na toj nizbrdici. Padina mi je uvek nekako bila zamorna , kada sam morao da se vraćam njom uzbrdo.
Na kraju tog puta , nailazi Vidikovac. Odatle je pogled predivan i kao na dlanu vidiš polja i visove u daljini.
I tako stigoh do auto-puta. Satdoh na nadvožnjak ispod kojeg prolazi put koji vodi prema Makedooniji i Grčkoj.
Odmorivši se malo tu , okrenuh svoj bicikl i drugim glavim putem se vratih u grad.

Ove godine rešio sam da uz pomoć banke i Božiju pomoć smognem snagu i ako se kockice slože pokušam da kupim stan ili neku montažnu kuću u Beogradu. Razlog postoji , pa tamo mi je ćerka na studijama , a i deo mog posla je vezan za kapital (glavni grad) pa bih onda i ja deo provodio u Beogradu. Naravno rano je o tome govoriti , ali plan postoji.
Sinoć u vožnji gradom , zamišljao sam kako ću jednog dana voziti bicikl i Beogradom i krštavati neka naselja samo svojim imenima. Valjda će se i to desiti.

Prijatan dan !