San u javi

06 Mar, 2019

Pismo

moja poezija — Autor vladica @ 20:25

Voleo bih da ti napišem pismo.

Ono pravo, na papiru, upakovano u koverti.

To pismo ne bi bilo ono mirišljavo, niti šareno.

Bilo bi na običnom belom papiru, ispisano običnom olovkom

Možda bi rukopis moj pomalo zadrhtao, kada bih napisao neku reč.

Možda u strahu da je napišem, pa bih tada i suzu jednu pustio i njome stavio tačku na rečenicu.

Voleo bih da ti to moje pismo izazove osmeh, da kada ga pročitaš osetiš se vrednijom.

A poneka moja nesmotrena reč bi ti pustila suzu.

Baš na onom mestu gde je i moja suza kanula.

Pa bi te dve naše suze obrisale tačku napisane rečenice i ostavile prostor da se misao nastavi.

U tom pismu napisao bih ti priču o dečaku koji nije nikada odrastao.

Taj dečak bio bih ja. I ti, ti bi se slako smejala.

A onda bih ti napisao da ću jednom pešice u noći pet sata hodati do jednog mesta i vratiti se kada bih znao da će ti to pomoći. I to ću stvarno uraditi, ti to nećeš ni znati.

Ti bi tada rekla da sam lud, stvarno lud.

Napisao bih ti o svojim strahovima za tebe, o nekom čudnom životnom šarenilu.

Tada bi zaplakala i okupala pismo suzama straha.

A te suze bi bile suze spasa za tebe, za tvoj budući  život, i ti to ne bi tada znala.

Voleo bih da ti napišem pismo u kome bi projurila sva četiri godišnja doba.

Pismo puno uzdaha, puno nade i obećanja.

Pismo u kome bi stao ceo moj i tvoj život.

Sve strepnje,tuga, sva nada, uteha i radost.

Za neka znam bolja vremena koja dolaze u pismu nade.

 

 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs