San u javi

Svako od nas u životu ima , imao je ili će dobiti svog ličnog manijaka. Neki ga imaju više puta , nekima samo protrči kroz život , a srećnici nikad ne saznaju kako on izgleda , funkcioniše , razmišlja.
Ja mogu da se pohvalim da poslednjih mesec dana imam svog ,, telefonskog manijaka,, . Da , to je grupa onih mekih manijaka , koji jedino kroz život umeju da otkucaju brojeve nekog telefona i stalno se ponavljaju , a da im to ne dosadi.
Već mesec dana , moj mobilni je na udaru nekog ,, unknown number,, i da pri tome taj ne bira vreme poziva.
Pokušavao sam da napravim analizu , ko bi to mogao biti , ali to glupo analiziranje me samo još više umara , pa sam odustao od namere da budem Šerlok Holms i rešio da preduzmem zaštitne mere.
Kao prvo promeniću broj , što i nije neko naučno otkriće , ali promenom broja definitvno biću spašen od ataka , tog psihološki poremećenog stvora.
Međutim, ovaj broj koji imam je ujedno i moj poslovni broj , tako da bih trebao da novi broj razdelim onima koji treba da ga imaju. A ,to je jedno stotinu obaveštenih , od njih pola obavestiti , a kad bolje razmislim ima tu nekih brojeva kojima ne trebam poslati obaveštenje , pa ostaje nekih dvadesetak koji će dobiti moj novi broj mobilnog.
I šta sad ? Pa ništa ! U stvari ko izmisli mobilne telefone , majkedamuga ....
Ranije je bilo lepo , imaš fiksni , govornicu , ako zatreba . Postojala je mogućnost da napišeš pismo , pošalješ mejl. Ovako osećam se kao da imam ugrađen čip i svako me preko mobilnog može locirati.
I tako rešio sam da napustim svoh manijaka , pošto on neće mene. Ovih par dana zvaće me iz call servisa i ponuditi brojeve , jerbo sam ja na pretplatu, tj. post paid.
Trenutni broj koji imam trebam da vratrim, tj. zamenim. A taj broj imam već od 97' godine. Moram , ne mogu da budem pilula nekom manijaku , pa makar to bio i moj manijak. Pilule se samo progutaju , ali već sutradan traže nove.
Odoh da prepisujem brojeve sa kartice , ajd' u zdravlje !

Dobro veče. 

Već sam napisao u mom poslednjem komentaru da me neće biti neko vreme. I tako je i bilo. Bio sam neki dan odsutan, prvo sam skoknuo do Požarevca , tamo prespavao , pa sutradan nastavio do Beograda , otišao kod svoje ćerke studenta, platio joj carinu , pa i tamo prespavao , i sutradan, pravac aerodrom , te kasno popodne krenuo put kuće.

Volim Beograd i volim da prošetam Beogradom. Imam i svoju liniju , sa Vračara , preko Makenzijeve , pored Slavije , pa u glavnu ulicu. Onda negde kod Kneza Miloša postoji Irish Pub , tamo obavezno odem , popijem kafu i sok , ne Guinnessa , tamo prelistam novine , pa posle odmora preko Knez Mihajlove odem do Kalemegdana.
Ali imam ja jako puno drugih linija , ovog puta ova mi je bila glavna.

Vratio sam se kući i cele nedelje sam u poslu. Toliko sam se premarao od obaveza da sam naprosto već u 22h , odlazio na spavanje.
Na blog nisam dolazio. Na poslu sam izgubio adsl, zbog nemarnosti lokalnog provajdera. Kući da skoro nisam. Dođem , proverim poštu , ako treba odgovorim i pravac horizontala.
Večeras sam na mejlu video komentare na svom blogu , hvala što ste ostavili komentare.
Iskreno zato vam se i javljam i pozdravljam vas.

Nemoj tugovati

 

Nemoj za mnom nikad tugovati , nemoj !

Ja ponekad volim otići , ali ne odlazim zauvek.

Odem tamo gde nema nikakvih misli ,

Ali ipak i tamo mislim na tebe.

Ti znaš , ti to jako dobro znaš

I osećaš , osećaš kako ti se uporno smeškam u lice.

Nemoj tugovati za mnom ni kada me ne bude bilo,

Zar misliš da me tuga može vratiti ?

I dok ti ove stihove pišem, ja se smeškam tvom lepom licu.

Nemoj za mnom tugovati i kad ti se ne javljam.

Pa zar misliš da te mogu zaboraviti ?

Ja ne zaboravljam nikad one kojima stihove pišem.

Nemoj tugovati za mnom , već obuci crnu svilenu košulju

Onu koju si jednom za mene obukla ,

I stani pred vetar , nek leprša i nek ti vetar mrsi kosu

Kad ja ne mogu , kad sam tako bespomoćan draga moja

I zato nemoj za mnom tugovati, nisam ja tvoje tuge vredan.

 

Da te imam

Da te imam ko što nemam ,
Ja bih zbog tebe onu zvedu dotakao,
Onu što gledasmo je u snovima svojim.
Sećaš li te plave zvezde ?
Ne zaboravi je nikad.
Ni tada kada mene zaboraviš.
Ni kad od mene ne ostane ni prašina.
Ni onaj trag u travi koji zajedno pravismo.

Da te imam ko što nemam,
Ja bih ti milovao snove.
I ubrao cvetove za venac od cvetova.
I njime bih ti okitio kosu.
Ono cveće što samo za tebe raste.
Što gledasmo ga na proplanku onom.
Ne zaboravi ni te cvetove.
Ni tada kada mene zaboraviš.
Ni kad od mene ne ostane ni prašina
Ni onaj trag na keju koji zajedno pravismo.

Da te imam ko što nemam,
Ja bih ti dao svoje srce na dlan.
Onako kako ga nijednoj darivao nisam.
Da te voli kako ono voleti ume.
Da svaka kap koja njime protiče.
Ispisuje mojim krvotokom tvoje ime.
Ne zaboravi to nikad.
Ni tada kada mene zaboraviš.
Ni kad od mene ne ostane ni prašina.
Ni onaj trag u travi koji zajedno pravismo.

 

Jutros sam se probudio , pomalo umoran od vožnje bicikla predhodnog dana. I ako sam sinoć popio aspirin protiv upale mišića , opet sam imao bolove u leđnim mišićima , ali to su za mene bili ipak samo prijatni bolovi . To je ono kad kažete sebi , neka boli , boli me prijatno.
Sinoć je u mom gradu , grmelo , padala je neka olujna kiša , pa je jutro bilo umiveno nekom svežinom i ugašenom prašinom.
Ovog jutra i moj um je jako bistar i kao da imam moć da sagledam neku budućnost , koju projektujem uz pomoć skoro nepogrešive intuicije koju posedujem.
Mislim da mi je ova godina i sam njen početak uneo neku napetost , koja se ugnezdila u meni i skoro da nemam načina da je izbacim.
Ta napetost me prati mesecima i jako utiče na moje reakcije i moju ranjivost.
To znači da me može izvesti iz takta neka lošao misao sagovornika , jer ja jako pažljivo slušam ljude šta mi pričaju i površnost me jako nervira , a to je neka inicijalna kapisla ka mojoj reakciji. Najviše ne volim nedorečenost , koja me stavlja u fazi da trebam da razmišljam i tumačim , šta je pesnik hteo da mi kaže. To me jako troši i iscrpljuje energiju.
Pomenuh , ja sam pažljiv slušalac svojih sagovornika , i kao takav sam izgleda magnet za razne pacijente koji misle da sam ja neki Juke box – gluposti , pa se kao takvi množe u mom životu. Ako izađem iz firme gde radim i ako neko čeka autobus na tom mestu, taj će kod mene prići i započeti razgovor koji mene ne zanima ni 0%. Ako sedim u parku i čitam nešto , onda će se neko nacrtati do mene i započeti priču koja nema blage veze sa životom i mojim interesovanjem. Ako sedim u kafani moga brata sam za stolom , a pri tome su većina stolova slobodni, neko će doći i tražiti da sedne do mene i maltretira me svojom dosadnom biografijom.
A ja , ja ću biti pažljiv slušalac , ne pitajte me kakvih razmišljanja , a ti i takvi sagovornici će posle istesanja odpada od svojih misli , otići zadovoljni činjenicom da su obavili svoje mentalno čišćenje.
Ja znam da treba pričati . Ali u zapadnim zemljama postoje kućni psiholozi i psihijatri koji služe za ovakve terapije. Ja ne mogu i ne želim više da budem imitacija takvih službi.
Doći ću u situaciju da ja puknem , a da neću naći svog sagovornika , a posle je kasno.
E sada možda će me neki shvatiti , zašto vozim bajs , ne samo zbog fizičkih aktivnosti, već i zbog izbacivanja ljudskih gluposti iz mog mozga.

Ajde , pa prijatan dan Vam želim !

 

Danas sam vozio do same granice sa Kosovom tj do našeg graničnog prelaza. Od Vranja do granice Kosova ima 30km.U povratku sam malo promenio deonicu, tako da sam povećao kilometražu na ukupno 70 km. 

Do Bujanovca me je ometao vetar, duvao mi je u grudi , tako da sam se jako umarao.

Prva slika koju sam napravio je nadvožnjak iznad auto-puta. Ako putujete za Grčku morate proći ovim putem.

Prošavši Bujanovac krenuo sam put Kosova . Priroda je jako zanimljiva.

 

Usput sam slikao cveće koje poklanjam svim blogerkama koje ovde navrate.

 

Onda sam naišao na čuveno selo Končulj. To je selo gde je bio komandni štab OVK-a.

Tu sam razmenio par razgovora sa albancima kojima je bio zanimljiv moj bajs , a stariji albanac  videvši da nosim Novak Đoković majicu , me priupitao da li sam gledao tenis juče. Sa svima sam pozdravio jer oni vole da se rukuju.

 

A , onda znak sa udaljenošću manastira na Kosovu, tu je i ujedno granični prelaz. Naši policajci su me zaista lepo primili kad sam im objasnio odkud ja ovde. Sipaše mi da popijem mineralnu vodu ispričasmo se ukratko o najobilnijim stvarima. Inače preko granice se može samo sa ličnom kartom. 

 

U povratku sam skrenuo pored Bujanovca i svratio da se napijem mineralnom vodom iz Bujanovačke banje. Ta voda je jako lekovita i toliko je gazirana da joj nije potrebno dodavati ugljen dioksid. Rezervoar kod banje koja se vidi sa auto-puta.

 

Nedaleko odatle nalazi se crkva koju je najbolje uočiti sa auto-puta naročito noću kad je osvetljena. Do crkve vodi stepenište ,i tada smo moj bajs i ja promenili uloge , ja sam njega nosio.

 

Ime crkve je Sv. Jovan. Ovo je malena crkva koja je nažalost bila zaključana , tako da sam samo uspeo da uslikam spoljni deo. 

I još jedna slika ...

 ,,Usamnjen bagrem miriše i to je sve što znam, al' on mi ne može reći kome ruke da dam,,

kažu reči jedne stare pesme Teške Industrije.

I naravno sve ovo se nije moglo ostvariti bez pomoći mog novog ljubimca koji će mi ove sezone praviti društvo.

 I šta da Vam kažem na kraju. Od ove crkvice do Vranja ima 10 km i to smo ja i moj bajs lako pregazili , prošavši preko jezera iz priče od pre neki dan.

Posle tuširanja , vratio sam snagu tako da bih mogao opet da vozim. Hm, postajem perverzan , završavam, završavam.

Subota je pazarni dan u mom gradu.
Tog dana sve je nekako živo , i ljudi me tada podsećaju na mrave koji su izmileli iz svojih pukotina i vredno i užurbano završavaju poslove.
Ja radim i subotom, sve dok se drugačije ne organizujem.
Od moje kuće do mesta gde radim ima oko 4 kilometara. Svaki dan ja odlazim ujutru , pa kasnije pravim pauzu, vraćam se kući , pa natrag na posao , do večeri.
Kao neka poluatomatska mašina ustalio sam svoj dnevni red vožnje i ne odstupam od njega.
Subotom ne idem na pauzu , već završavam posao u popodnevnim satima.
Na posao odlazim autom, ali kako je sada otoplelo , naravno da mi je bajs glavno prevozno sredstvo. U odlasku na posao idem uvek istim putem, ali se nikada ne vraćam istim .
Subotom ne volim da odlazim autom na posao . Velika je gužva u saobraćaju centrom, gde moram proći. Zastoj ume da iznervira. Danas sam naravno pošao na posao bajsom. Namontiram kačket na glavu , nasučem naočare za sunce i u srednjem prenosu krenem ka odredištu. Tako je bilo i ovog jutra.
Međutim nešto mi je ovo subotnje jutro odstupalo od predhodnih subota. Nekako je sve bilo tiho , bez žagora , a lica ljudi kao da su preozbiljna , a pogledi su im bili usmereni ka zemlji. Prošavši kroz centar primetio sam da nema uobičajene gužve u saobraćaju subotom u to vreme. Za trenutak sam se zapitao koji je danas dan... pa Subota bolidu , rekoh sam sebi. Subota je , ne dozvoli da te prevare neka odstupanja koja ti se ne uklapaju u kliše.
I negde kod lokalne autobuske stanice , izašla je iz autobusa seljanka koja donosi kod mojih roditelja sir koji proizvodi u jednom planinskom selu. Povremeno donese i kačkavalj , koji jako kvalitetno izrađuje , a nama ga prodaje po smešnim cenama. Valjda je zadovoljna cenom.
Iako sam bio zamaskiran , kačketom i naočarama , primetila me je , nasmejala se i rekla : ,,Zdravo Vlade , pođe li na poso ? ,, . Zastao sam , odpozdravio , odgovorio joj i posle jednog minuta nastavio svojim putem.

Skoro svakog dana , na skoro istom mestu prolazi jedna devojka crne kose i ona odlazi negde na posao i naravno se uvek primetimo. Pošto se ne poznajemo , valjda zbog susreta na istom mestu , podelimo po jedan blagi osmeh , ne osvrćući se.
Maj mesec je predviđen za prodaju rasada i cveća. Primetio sam da duž puta ima puno ljudi koji bukvalno ispred svojih kuća iznose gajbice sa tek izniklim cvećem i pokušavaju da prolaznicima prodaju svoje proizvode.
E jesmo prava poljoprivredna zemlja , svaka treća kuća uzgaja neki poljoprivredni proizvod. Pitam se da li je tako i u ostalim gradovima ? I da li je ta kućna proizvodnja izazvana zbog dosade tih ljudi ili zbog nedostatka u kućnom budžetu ? Mislim da je ovo drugo u pitanju i to me jako brine.
Ali sve je ipak relativno dobro dok jednog dana ne ugledam benziske pumpe ispred istih kuća u obliku kanistera od 10 litara i plastičnih flaša od 2 litra. Tek tada će mi biti jasno da smo pukli , tek tad. A nešto se bojim da nam se ne vrati to vreme.

A ja ? Ja ću i dalje ići na posao istim putem i razmenjivaću osmehe sa onom crnkom. To mi valjda neće biti uskraćeno.

 

Oko 19 časova zove me komšija sa mesta tamo gde mi se nalazi firma i kaže mi da dođem na obližnje jezero , da malo zasednemo i malo zamezimo pečene ribe u kombinaciji sa prolećnim salatama.
Na posao sam došao bajsom , tako da mi je prevoz do jezera bio bajs .
Do jezera postoje dva puta , a ja se odlučih za onaj bolji , ali i duplo duži.. Uzjahah svoh dvotočkaša i prepustih se koji mi je češljao kosu .
Prođoh kroz prvo selo koje se zove Neradovac , nekih 3 km od moje firme. Tamo ljudi zaseli ispred zadruge i ispivaju ,, Zaječarsko pivo,,
Kao što rekoh selo se zove Neradovac i ne znam ko ga je i kada krstio , ali ljudi u tom selu zaista izgleda nisu jako radni pa im se ime sela uklapa u imidž.
Nastavio sam dalje i pravcem stigao do drugog sela koje se zove Pavlovac. To selo je pored pruge , a većinu stanovnika čine romi koji bukvalno napolju uvežbavaju sviranje u trubu.
To su oni romi , koje najčešće možete videti po Beogradu kad su neka slavlja , kao onomad kad je jedna naša politička stranka slavila , a jedan ciga iz Pavlovca , rekao : ,,Mi smo ovde došli iz Vranje , da sviramo za naši pobednici koji su pobedili u ovija izbori , jer smo znali da će da pobedu,, Da , to su beogradski ,, marijači,,

Mimoišavši se sa guskama koje su prelazile preko puta kojim sam se kretao nastavio sam ka cilju svog putovanja. Prešavši most preko Južne Morave , ušao sam u selo po imenu Rataje. Ispred mene se je pojavilo poveliko stado ovaca koje baš i nisu želele da se pomere kako bih ja prošao , a bakica nije puno obraćala pažnju na moju nestrpljivost , pa sam preuzeo mere , zaobilaženja ovčica , kao vožnji pored čunjeva u osnovnoj školi , pod temom , šta znaš o saobraćaju ?
Nekako se promuvah pored neposlušnih ovčica opijen njihovim blagim mirisom .
Možda se neko seća ubice iz mog kraja koji je ubio porodicu i pobegao i dan danas nije pronađen. Prošao sam i pored njegove kuće , a on me je možda kroz nišan odgledao kroz spuštene kapke na prozorima.

Na izlasku iz ovog sela , ispred jedne prodavnice sedeo je jedan čovek , pozamašnog stomaka , a na njegovoj terasi , viorila se zastava jedne političke partije . Odgledao me je dok sam prolazio i kao da je čekao da mu iz njemu znanih razloga uputim nekakav komentar.

Sledeće selo se zove Aleksandrovac , po kome je i jezero dobilo ime. Negde u podnožju sela prostiralo se je maleno jezero , a u borovoj šumici virio je restoran u koji sam pošao.
Tamo su me čekali , komšija i njegovi radnici.
Razgovori koje smo vodili su bili opuštajući i zaboravio sam i na vreme i prostor , tako da sam kući sa strpanom biciklom u gepeku komšijinog auta došao oko ponoći.
To je neko vreme koje me je vratilo u prošlost kada nije bilo kompjutera i mobilnih telefona i kada se nije živelo ovako brzo. To mi je jako trebalo.

Danas sam dobio jedan pps , od moje drugarice Tikky iz Tuzle. Ona je jedan jako veliki emotivac i znam sa kakvim emocijama je gledala tj. čitala ovaj pps.
Rešio sam da ga postavim zbog nje. Malo je neobičan i napisan je u nekim arapskim zemljama kao u nekoj priči iz 1001 noći.



Slika restorana

 

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 0,6 MB)  

 

Danas sam uradio jednu prezentaciju  sa ljubičastom temom u slikama.

Počeo sam da je pravim na poslu , ali sam oskudevao slikama koje su mi se činile prigodnim 

za ovakvu prezentaciju. 

 

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 7,2 MB)  

Od jutros je crno u mom gradu , mislim crno nebo , hoće kiša , te neće.

Kako je dan u takvom crnom elementu , rešio sam da postavim ovu 

današnju prezentaciju.

Upozorenje ! 

Zabranjeno gledanje ove prezentacije bebama ispod jedne godine !

Uživajte !

 

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 2 MB)