Jezero i Tikky
Oko 19 časova zove me komšija sa mesta tamo gde mi se nalazi firma i kaže mi da dođem na obližnje jezero , da malo zasednemo i malo zamezimo pečene ribe u kombinaciji sa prolećnim salatama.
Na posao sam došao bajsom , tako da mi je prevoz do jezera bio bajs .
Do jezera postoje dva puta , a ja se odlučih za onaj bolji , ali i duplo duži.. Uzjahah svoh dvotočkaša i prepustih se koji mi je češljao kosu .
Prođoh kroz prvo selo koje se zove Neradovac , nekih 3 km od moje firme. Tamo ljudi zaseli ispred zadruge i ispivaju ,, Zaječarsko pivo,,
Kao što rekoh selo se zove Neradovac i ne znam ko ga je i kada krstio , ali ljudi u tom selu zaista izgleda nisu jako radni pa im se ime sela uklapa u imidž.
Nastavio sam dalje i pravcem stigao do drugog sela koje se zove Pavlovac. To selo je pored pruge , a većinu stanovnika čine romi koji bukvalno napolju uvežbavaju sviranje u trubu.
To su oni romi , koje najčešće možete videti po Beogradu kad su neka slavlja , kao onomad kad je jedna naša politička stranka slavila , a jedan ciga iz Pavlovca , rekao : ,,Mi smo ovde došli iz Vranje , da sviramo za naši pobednici koji su pobedili u ovija izbori , jer smo znali da će da pobedu,, Da , to su beogradski ,, marijači,,
Mimoišavši se sa guskama koje su prelazile preko puta kojim sam se kretao nastavio sam ka cilju svog putovanja. Prešavši most preko Južne Morave , ušao sam u selo po imenu Rataje. Ispred mene se je pojavilo poveliko stado ovaca koje baš i nisu želele da se pomere kako bih ja prošao , a bakica nije puno obraćala pažnju na moju nestrpljivost , pa sam preuzeo mere , zaobilaženja ovčica , kao vožnji pored čunjeva u osnovnoj školi , pod temom , šta znaš o saobraćaju ?
Nekako se promuvah pored neposlušnih ovčica opijen njihovim blagim mirisom .
Možda se neko seća ubice iz mog kraja koji je ubio porodicu i pobegao i dan danas nije pronađen. Prošao sam i pored njegove kuće , a on me je možda kroz nišan odgledao kroz spuštene kapke na prozorima.
Na izlasku iz ovog sela , ispred jedne prodavnice sedeo je jedan čovek , pozamašnog stomaka , a na njegovoj terasi , viorila se zastava jedne političke partije . Odgledao me je dok sam prolazio i kao da je čekao da mu iz njemu znanih razloga uputim nekakav komentar.
Sledeće selo se zove Aleksandrovac , po kome je i jezero dobilo ime. Negde u podnožju sela prostiralo se je maleno jezero , a u borovoj šumici virio je restoran u koji sam pošao.
Tamo su me čekali , komšija i njegovi radnici.
Razgovori koje smo vodili su bili opuštajući i zaboravio sam i na vreme i prostor , tako da sam kući sa strpanom biciklom u gepeku komšijinog auta došao oko ponoći.
To je neko vreme koje me je vratilo u prošlost kada nije bilo kompjutera i mobilnih telefona i kada se nije živelo ovako brzo. To mi je jako trebalo.
Danas sam dobio jedan pps , od moje drugarice Tikky iz Tuzle. Ona je jedan jako veliki emotivac i znam sa kakvim emocijama je gledala tj. čitala ovaj pps.
Rešio sam da ga postavim zbog nje. Malo je neobičan i napisan je u nekim arapskim zemljama kao u nekoj priči iz 1001 noći. 
Slika restorana
(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 0,6 MB)
Odavno nisam plakala...ali sad evo ..jesam...
Autor lilanina — 16 Maj 2008, 21:28
Uh , pa nije mi to bila namera.
Autor vladica — 16 Maj 2008, 21:30
Vladice, potresao me ovaj pps. Priča je u skladu s roditeljskim pismom koje sam juče objavila. Često pretrogo sudimo o roditeljima, a oni čine najbolje da nama bude dobro.
Autor sanjarenja56 — 16 Maj 2008, 21:31
sanjarenja, znaš da me je on asocirao na tvoju priču.
Autor vladica — 16 Maj 2008, 21:34
prvo sam se osmehula na opis puta koim si otišao do restorana, a onda...
Prijatno!
Autor domacica — 16 Maj 2008, 21:40
domacica, razumeo, hvala.
Autor vladica — 16 Maj 2008, 21:43
vladice pps ti je odličan... i vraća malo u prošlost kad se normalno živilo,a ne kao sada. pozdrav
Autor malena — 16 Maj 2008, 21:50
malena, nekad mi nedostaju stara dobra , manje stresna vremena. Hvala.
Autor vladica — 16 Maj 2008, 21:55
Pogledala sam i ne znam sta bih rekla...ja patetiku inace ne volim, ali ovo je bas potresno!
Autor Pinokio — 16 Maj 2008, 21:56
Pinokio, pa patetika je začin koji nam ukrašava i kvari život i neizostavni je deo života ljudi.
Autor vladica — 16 Maj 2008, 22:00
jednom dijelom smo si i sami krivi sto je ovako,ali opet zivit se mora. sad sam malo gledala po tvojo arhivi i mogu ti reci da super pises i slike su odlicne
Autor malena — 16 Maj 2008, 22:21
još jednom hvala malena.
Pa krivi smo. Jesmo. Isuviše smo postli podanici novih tehnologija. I kao da nemožemo da se odatle izvučemo.
Autor vladica — 16 Maj 2008, 22:25
veoma potresno..i da gledaš više puta,svaki put je teško
Autor vesna — 16 Maj 2008, 22:37
Vesna, jeste , vrlo neobična priča. Hvala za komentar.
Autor vladica — 16 Maj 2008, 22:40
mozemo se izvuci,ali onda nebi bili u toku dogadaja,tj.postali bi stanovnici nekog drugog doba. ajde uzivaj da te ne ometam vise.
Autor malena — 16 Maj 2008, 22:44
malena, kad si već napisala , mislim da bih mogao da se odreknem nekih tehničkih dostignuća , ja sam izrastao u doba kad ih nije bilo , pa mislim da bih mogao bez njih.
Uživaj i ti.
Autor vladica — 16 Maj 2008, 22:51
Skinuh ovo i naterah komp da zapamti pa cu da pogledam.
Vidim ja nema te sinoc!
Autor shadow — 16 Maj 2008, 23:00
Jes' od 19 h imao prekid filma u svetu kompjutera i mobilnih telefona.
Autor vladica — 16 Maj 2008, 23:06
pa lijepo si se ti proveo Dovla;)
Prezentaciju sam gledala i ranije. Svaki komentar za nju je suvišan.
Autor donna — 16 Maj 2008, 23:42
donna, ma jesam...to sam upražnjavao jako često...moraću nešto da menjam po tom pitanju.
Autor vladica — 16 Maj 2008, 23:51
Gledala sam ovo vec ali se opet skoro rasplakah.Ti,Vladice,ko Zuko Dzumhur:)
Autor principessa78 — 17 Maj 2008, 00:51
principessa, ma šta skoro, bolji sam od njega , mislim lepši :))
Autor vladica — 17 Maj 2008, 11:40