San u javi

Nemoj tugovati

Nemoj za mnom nikad tugovati , nemoj !

Ja ponekad volim otići , ali ne odlazim zauvek.

Odem tamo gde nema nikakvih misli ,

Ali ipak i tamo mislim na tebe.

Ti znaš , ti to jako dobro znaš

I osećaš , osećaš kako ti se uporno smeškam u lice.

Nemoj tugovati za mnom ni kada me ne bude bilo,

Zar misliš da me tuga može vratiti ?

I dok ti ove stihove pišem, ja se smeškam tvom lepom licu.

Nemoj za mnom tugovati i kad ti se ne javljam.

Pa zar misliš da te mogu zaboraviti ?

Ja ne zaboravljam nikad one kojima stihove pišem.

Nemoj tugovati za mnom , već obuci crnu svilenu košulju

Onu koju si jednom za mene obukla ,

I stani pred vetar , nek leprša i nek ti vetar mrsi kosu

Kad ja ne mogu , kad sam tako bespomoćan draga moja

I zato nemoj za mnom tugovati, nisam ja tvoje tuge vredan.