Jezero i Tikky
Oko 19 časova zove me komšija sa mesta tamo gde mi se nalazi firma i kaže mi da dođem na obližnje jezero , da malo zasednemo i malo zamezimo pečene ribe u kombinaciji sa prolećnim salatama.
Na posao sam došao bajsom , tako da mi je prevoz do jezera bio bajs .
Do jezera postoje dva puta , a ja se odlučih za onaj bolji , ali i duplo duži.. Uzjahah svoh dvotočkaša i prepustih se koji mi je češljao kosu .
Prođoh kroz prvo selo koje se zove Neradovac , nekih 3 km od moje firme. Tamo ljudi zaseli ispred zadruge i ispivaju ,, Zaječarsko pivo,,
Kao što rekoh selo se zove Neradovac i ne znam ko ga je i kada krstio , ali ljudi u tom selu zaista izgleda nisu jako radni pa im se ime sela uklapa u imidž.
Nastavio sam dalje i pravcem stigao do drugog sela koje se zove Pavlovac. To selo je pored pruge , a većinu stanovnika čine romi koji bukvalno napolju uvežbavaju sviranje u trubu.
To su oni romi , koje najčešće možete videti po Beogradu kad su neka slavlja , kao onomad kad je jedna naša politička stranka slavila , a jedan ciga iz Pavlovca , rekao : ,,Mi smo ovde došli iz Vranje , da sviramo za naši pobednici koji su pobedili u ovija izbori , jer smo znali da će da pobedu,, Da , to su beogradski ,, marijači,,
Mimoišavši se sa guskama koje su prelazile preko puta kojim sam se kretao nastavio sam ka cilju svog putovanja. Prešavši most preko Južne Morave , ušao sam u selo po imenu Rataje. Ispred mene se je pojavilo poveliko stado ovaca koje baš i nisu želele da se pomere kako bih ja prošao , a bakica nije puno obraćala pažnju na moju nestrpljivost , pa sam preuzeo mere , zaobilaženja ovčica , kao vožnji pored čunjeva u osnovnoj školi , pod temom , šta znaš o saobraćaju ?
Nekako se promuvah pored neposlušnih ovčica opijen njihovim blagim mirisom .
Možda se neko seća ubice iz mog kraja koji je ubio porodicu i pobegao i dan danas nije pronađen. Prošao sam i pored njegove kuće , a on me je možda kroz nišan odgledao kroz spuštene kapke na prozorima.
Na izlasku iz ovog sela , ispred jedne prodavnice sedeo je jedan čovek , pozamašnog stomaka , a na njegovoj terasi , viorila se zastava jedne političke partije . Odgledao me je dok sam prolazio i kao da je čekao da mu iz njemu znanih razloga uputim nekakav komentar.
Sledeće selo se zove Aleksandrovac , po kome je i jezero dobilo ime. Negde u podnožju sela prostiralo se je maleno jezero , a u borovoj šumici virio je restoran u koji sam pošao.
Tamo su me čekali , komšija i njegovi radnici.
Razgovori koje smo vodili su bili opuštajući i zaboravio sam i na vreme i prostor , tako da sam kući sa strpanom biciklom u gepeku komšijinog auta došao oko ponoći.
To je neko vreme koje me je vratilo u prošlost kada nije bilo kompjutera i mobilnih telefona i kada se nije živelo ovako brzo. To mi je jako trebalo.
Danas sam dobio jedan pps , od moje drugarice Tikky iz Tuzle. Ona je jedan jako veliki emotivac i znam sa kakvim emocijama je gledala tj. čitala ovaj pps.
Rešio sam da ga postavim zbog nje. Malo je neobičan i napisan je u nekim arapskim zemljama kao u nekoj priči iz 1001 noći. 
Slika restorana
(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 0,6 MB)