San u javi

Danas sam uradio jednu prezentaciju  sa ljubičastom temom u slikama.

Počeo sam da je pravim na poslu , ali sam oskudevao slikama koje su mi se činile prigodnim 

za ovakvu prezentaciju. 

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 7,2 MB)  

Od jutros je crno u mom gradu , mislim crno nebo , hoće kiša , te neće.

Kako je dan u takvom crnom elementu , rešio sam da postavim ovu 

današnju prezentaciju.

Upozorenje ! 

Zabranjeno gledanje ove prezentacije bebama ispod jedne godine !

Uživajte !

(kliknite na sliku za download - Power Point prezentacija, 2 MB)  

Trend nespavanja me prati poslednje dve godine. U proseku spavam najduže pet sati , pa i kad je nedelja , ja ne umem da se odmorim, već kao neki zombi uspravljam svoj trup u sedeći položaj i ako je jako rano.
Noćas sam legao da spavam uobičajeno posle dva , ali mi kroz glavu prostruja neka misao , toliko nevažna da nisam mogao da je se oslobodim, nešto kao kad vam dosađuje pijan čovek i beskonačno se ponavlja.
Svetlo je bilo ugašeno , moja women je uveliko plela čipke u svojim snovima , a ja sam u mračnoj sobi ležao otvorenih očiju i samo je falilo da mašem rukama , da bih mogao da oteram misli , kao kad odterujem muve.
Posle destak minuta mučenja u borbi mojih pozitivnih i svojih negativnih misli odlučio sam da prekinem taj ,,fajt ,, i da ustanem.
Ustao sam , seo u dvosed , uključio tv , koji je samo služio da menja sijalicu , smanjio mu ton do nule , da mi ne igra po živcima neko ko u tri po ponoći reprizira program.
Tako sam ostao nekih pola sata , gledajući u pravcu svetlosti , kao neki noćni leptir , koji se ovog puta neće upecati na svetlost ekrana.
Par puta sam uzdahnuo, valjda zbog nekog premora koji me je stigao , a juri me od prošle godine.
Oko četiri , ispružio sam se i počeo da tonem u zemlju snova. Pre sedam ujutru , probudio sam se i pakosno ugasio alarm na mobilnom kako ne bi svirao svoju jutarnju liturgiju buđenja moje ličnosti.
Ustavši , seo sam za kompjuter i napisao pesmu koju postavljam danas.
Pa saznao sam da i posle samo tri sata spavanja može nastati pesma.
Prijatan dan Vam želim !

Neznanoj devojci

Ko si ti neznana devojko ?

Da li postojiš u ovom svetu tajni , u svetu besanih noći ?

Vidim te tu negde u nekom virtuelnom svetu.

Prođem istom ulicom nepreglednih zamišljenih sokaka.

Na tren zasatanem, pogledam tvoje reči .

I kao neki neumorni putnik , nastavim onim praznim bulevarima mašte.

Ne znam šta mi želiš reći i iz koje priče ti dolaziš

Ali noćas si mi otvorila snove , dotakla moje misli.



Pa ipak, ja sada baš tebi i o tebi ove stihove pišem.

Kao da te poznajem , dugo , a tako jadno malo vremena.

Da , ove napisane reči ipak postoje .

I one jesu napisane samo tebi .

Znam reći ćeš , sve je ovo samo san neki.

I pokušaćeš da okreneš glavu na drugu stranu.



Snom svojim ćeš prekriti ove reči.

Zaboravićeš jednom svog virtuelnog pesnika.

Koji ti ove stihove stvara.

Ali upamtićeš , da ti neko pesme piše.

Neko , neznan, neko ko postoji samo u nekoj čudnoj priči.

Na talasima , beskrajnih misli.