Žuto, žuto ...
Jutra postaju hladna. Ozeblo nebo kao da je stavilo šalove oblacima, pa je i tama pokrila moje krajeve. Svakog jutra probudim se u mraku koji mi kao neki stražar stoji pred očima.
Jesen je to.Prava, ona gruba jesen u mom kraju.
Ali i ta jesen ima svoje korake, one oštre .....one koje u ljudima izazivaju neku
melanhoniju, i boje u ljudskim mislima farbaju iz jarkih boja u sive boje svetlijih i tamih rastera.
Lišće već počinje da opada, a da ni primetio nisam da je ta smena na drveću već počela da se dešava.
Ali neki listovi na jabuci ispred mog prozora, kao da su utonuli u onaj završni letnji san i kao da nikoga nije ni bilo da im poruči da treba da požute, i tek tada opadnu sa grana.
Tako i ja prkosim vremenu, vremenu svoga života, i kao da ni ja nisam imao nekoga ko će mi reći da je vreme da uozbiljim svoje misli i započnem sa mislima sasvim običnih ljudi.
Ne palim svetlo, ne izlazim na ulicu. Pored kamina, pognut posmatram kako se plamen igra i ispisuje neke reči samo njemu znane. I soba uz plamen iz kamina postaje išarana narandžastim lelujavim trakama koje skakuću po zidu.
Pomislim sve to mora tako biti i kako ću osetiti miris dunje na ormaru, ako nema baš ovakve jeseni.Sve ovakve jeseni su ispunjene emocijama. Ja ovakvu sivu jesen zovem,,jesen tuge,,
I čekam, čekam da dunje uzriju i da na jednom mestu van mog grada odem i uberem par dunja i stavim ih na ormar pored ikone majke Božije. Volim miris dunje, i želim da mi ove jeseni miris dunje čisti misli. A znam da će mi trebati, osećam to.
I meni fali ta dunja...
Autor antistresna — 23 Sep 2008, 19:27
Vladice, ti si sve tuzniji....sta se desava?
Autor casper — 23 Sep 2008, 19:33
Dunje i kolači, kuća miriše... Zašto ste svi tako tmurni, jesen je divna... Toliko toga se može raditi i po kiši. Ne gledajmo vreme napolju, uživajmo u svakom momentu!
Autor glumac — 23 Sep 2008, 19:42
Glumac, ja danima ponavljam svima nije kriva jesen ni kisa,jednostavno smo tuzni. Imamo nasu tugu a nekako je kisa i to zuto lisce samo pojacavaju...kao:"sve nestaje..." Ustvari nestalo je mnogo ranije samo se tuga sakrivala iza sunca i zrelih plodova...
Autor casper — 23 Sep 2008, 19:49
Vladice...poceo si najzad da pises lepo i snazno ;-)
Autor stepskivuk — 23 Sep 2008, 20:17
Meni ti uvek pises lepo!:)
Autor jennifer — 23 Sep 2008, 20:21
$antistresna, sad će uskoro će požuteti ;)
$casper, tuga je predsoblje sreće ...
$glumac, hvala na lepim mislim :)
$stepskivuk, hvala mada se ne osećam snažno :)
$jennifer, hvala u ime stepskog vuka :)
Autor vladica — 23 Sep 2008, 22:15
Nema na cemu,samo steta sto danas ne pise nista antistresna:)pozz za nju
Autor jennifer — 23 Sep 2008, 22:22
Vladice, sto sam starija sve vise mislim da je sreca samo putokaz, a ulaz, predsoblje i sva tri sprata vile su ustvari tuga...
Autor casper — 23 Sep 2008, 22:23
Casper...sreca je samo stanje duha.
Ali i tuga.
ja vidim lepotu u seti,ali tobom preovladava nesto dublje od tuge.
A to moze da narusi temelje tvoga bica.
U svakome postoje neslucene snage koje cekaju da budu probudjene...
I ti ih moras pronaci.
A ja ti obecavam da ce nekoliko toplih suncevih zraka,kada sve ovo prodje,da te uveri koliko sam u pravu.
I da za tebe ima jos Sunca.
Autor stepskivuk — 23 Sep 2008, 22:27
casper, mislim da si u jakoj zabludi!
Autor vladica — 23 Sep 2008, 22:37
Hvala Vuce, divan komentar, mada moje stanje bola nema veze sa Suncem i losim vremenom.
Autor casper — 23 Sep 2008, 22:47
Nema...ali izlecenje tu pocinje.
Nikada nemoj da zapostavljas moc malih stvari!
Autor stepskivuk — 23 Sep 2008, 22:50
I ja volim miris dunje. Koliko čisti misli nisam sigurna, ali slatko od dunja uzeto ujutru naštinu čisti dušu.
Autor biljana — 23 Sep 2008, 22:53
biljana, metaforično čisti misli :)
Autor vladica — 23 Sep 2008, 23:09
Vuce,Moc malih stvari...Da, razumem te...Samo, znas kad redjas one puzlice koliko god male i sitne bile, nema slike ako svaka nije na svom mestu. A ako si nekad slagao onda znas da je svaka drugacija i da samo jedna moze doci na to mesto gde hvali. Meni je mnogo delova na mestu, tako da mnogo Sunca ima oko mene ali, ta koja sklapa celinu nije i eto nema slike...I najgore je sto je bas ta izgubljena.
Autor casper — 23 Sep 2008, 23:13
IZvinjavam se Vladici sto mu uzurpiram blog...
Casper,lepo receno.
Ali ne zaboravi da imas tu moc da slazes jos mnogo slagalica.
Zivot je isuvise kratak,a da bi igrali samo jednu igru.
Sakupi delice i snagu i zapocni nesto novo.
Dok je zivota u coveku,postoji i nada u promenu....
Autor stepskivuk — 23 Sep 2008, 23:21
Vladice, nisam ni mislila bukvalno.
Autor biljana — 23 Sep 2008, 23:23
Vladice, buni se ako ti smetamo....
Stepski, imam ja jos mnogo slagalica da slozim u zivotu, i slazem ih sa zadovoljstvom.Nadam se da ce biti divne slike kad se sloze, a ja cu biti srecna majka dva Sunca koja stalno greju.Sve ostalo, ce se ili sloziti ili nece.
Autor casper — 23 Sep 2008, 23:33
Sjeti me jednog kamina, crnog vina i jedne jeseni koja je bila lijepa. Ne sjecam se vise da li je padalo mnogo kise, da li su jutra bila hladna ili veceri blage. Pamtim samo igru svjetlosti na jednom licu. Toplinu.
I taj kamin, mnogo je licio ovom tvom, sa slike.
Autor principessa78 — 23 Sep 2008, 23:54
i ja volim miris dunje. I boje jeseni. Samo ne volim kišu koja ne prestaje.
A praviš li slatko od dunje?:)
Autor donna — 24 Sep 2008, 00:00
Naravno, slatko od dunja je svake jeseni uvek prisutno na policama u podrumu :)
Autor vladica — 24 Sep 2008, 08:03