San u javi

Poštari više i ne zvone

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 15:22
Vraćam se s' posla malo konfuzan, verovatno od početka nedelje i obaveza koje nameće nedelja.
I kako se približavam kući sve mi ravno i najednom postajem ravnodušan. 
Pokušavam da upalim vatru u kaminu, ali slaba vajda taman se razgori i kao da je nešto popiša i ona se ugasi.
I tako nekoliko puta bezuspešno pokušavam da je upalim!
Rekoh, sedi brate ovo nije tvoj dan, odmori malo skuvaj si kafu uključi TV i gledaj slike!
Tako i uradim!
Skuvam si kafu i taman da sednem na svoj dvosed i podignem noge u vis, kad .... eto mi žena 
dolazi.
Pitam je šta ćeš ti sad ovde zar ne radiš. Nešto mi promrmlja i izruči na mene desetinu pisama koje joj je poštar uručio. 
Opa, reče ona i kaficu si skuvao, bravo! 
Pogledah je i pitam, a što jel' ja nemam pravo da popijem kafu?
Ajde neću te dirati vidim da nisi u libeli idem ja reče ona i ode. 

I ostavi mene sa brdom pisama. Pogledam ja njih onako odokativno, sve računi i neke gluposti. 
Pa kad ću bre da dobijem neku razglednicu, neko bre lažno ljubavno pismo samo da ne bude da su to neke opomene, računi i pizde materine!

Uzmem ja sva ta neotvorena pisma priđem kaminu i naložim vatru sa njima. 
I sad ne da gori vatra, topla soba.... milina jedna.
Ja uživam!

Pisma? Zabole me za pisma i šta je bilo u njima! Ja ih nisam terao da mi ih šalju! 

 

poštar

 

 



Powered by blog.rs