San u javi

Živela je u jednom velikom gradu.
Dok je bila mlađa zanimala ju je samo škola.
Učila je i bila đak generacije. U gimnaziji je bila ponos svih profesora.
Kada je upisala dva fakulteta odjednom, svi su se čudili kako će ona to postići.
Ali njena ambicioznost se je isplatila. U roku je završila prava i žurnalistiku.
Upoznala je mnoge ljude i bila jako druželjubiva.
Zaljubila se u mladog profesora na poslednjoj godini i već naredne godine posle diplomiranja dobila dete. Nisu se venčali. Ipak je svako od njih otišao svojim putem, a ćerku koju je dobila odvela je svojoj majci da izrasta pored nje.

Njena ambicioznost je postala bolesna. U svakoj situaciji pokušavala je da bude u vrhu.
Da bi dobila katedru na jednom od fakulteta spavala je sa matorim profesorom u njegovom kabinetu, a isto veče tešila se sa asistentom istog fakulteta u njegovom stanu.

Počela je da napreduje u svojoj struci, jer je zaista bila stručna, ali je njena nesigurnost dovodila da neke probleme rešava u krevetu.
Za par godina promenila je na desetine muškaraca.
Jedino ona je bila ta koja je birala, onaj ko je želeo da je ima nije mogao.
Bila je lepa i zgodna.
Jedne godine počela je da radi u jednom ministarstvu. Čistačica koja je te večeri čistila kabinet pomoćnika ministra, zatekla je nju i njega na stolu za sastanke.
Živela je u raskošnom stanu u samom centru grada.
Imala je sve, ali kao da nije imala ono za šta je rođena. Nije imala život.
Ostrašćena u svojim naporima da bude na svakom važnom mestu, da bude sa svakim izgubila je godine nečeg najvažnijeg – godine običnog života.
Nikad se nije udala. Ćerku je poslala na školovanje u Ameriku. Ćerka se nikada nije vratila.
Ostarela je i ostala sama, svi oni koji su je okruživali zasnovali su svoje porodice, a ona je ostala samo jedna memorija njihovog života.
Kažu da sada sedi sama u sobi, ne izlazi nigde i žali za danima koje je propostila.
Imala je sve, a ništa nije imala.