San u javi

Ovaj post započeću stihovima iz čuvene pesme Đorđa Balaševića - Naposletku

,, tek u jesen otkriju se boje krošanja, sve su slične u leto zelene,, 

Danas sam vozio bajs posle kraće pauze i shvatio da se u životu lako može pobeći od gluposti, samo se trebaš skloniti od nje i staviti je na ,,ignore,,.

Na ovo putovanje imao sam i virtuelnog prijatelja koji me je pratio svo vreme puta. 

Vozio sam ukupno 54 km i dosta lako ih savladao. 

Već ranije sam imao na svom blogu priču o bujanovačkom jezeru, ali sada sam je doživeo iz drugog ugla, sa novim bajsom, novim pogledom, novim društvom. 

Pogled na jezero 

 

Onda pogled na bajs

 

 

još jedan pogled na jezero

 

 

a onda sam skoknuo do obližnjeg restorana

 

 

pa pogled na jezero sa bašte restorana

 

 

aaaaaa, stiže i kafica, posebna kafica

 

 

zagledah se u bistru vodu priobalja jezera

 

 

pa još jedan pogled na ševar

 

 

sunce u jezeru

 

 

najviše sam uživao u mirisu borove šume koja je opkolila jezero.

 

 

u povratku naišao sam na jednu kravu.
Zašto kravo paseš travu, a ne pišeš pesme?

 

i tako eto me pored kompjutera, prijatno umoran opijen od mirisa borova i prijatne vožnje... 

Virtuelno društvo mi je jako pomoglo da lakše vrtim pedale.