San u javi

poslednji

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 08:41

Ima dana koje je najbolje prespavati. To su oni dani kad se nebo spoji sa zemljom, pa te pritiska i osećaš presu nad svojim telom.

I onda izađeš napolje, a nebo plavo i prošarano buketima oblaka.

Još ne kapiraš da na tim oblacima piše znak upozorenja, vrati se u krevet i prespavaj dan!

 

Onda kreneš, a ni sam ne znaš gde? I ima li taj put ikakvog smisla i da li je on stvaran, da li postoji?

Susrećeš ljude, a ne vidiš im lica. Ta moć prepoznavanja je oduzeta i svi liče jedan na drigog. 

 

Pa onda krene lava i potop!

Ti bežiš od te katastrofe glavom bez obzira. Lupaš glavom o drveće u paničnom begu i još više poveđuješ sebe. 

Lice ti je krvavo od udaraca, obrazi izgrebani, čelo modro. Ruke ….ruke….nemaju više snagu da se nose problemom. 

A jedina misao je gde pobeći u kom pravcu i nikada se više ne vratiti, nikada, nikada. 

Postoji dan koga treba prespavati, samo kad bi se znalo koji je taj dan?

 



Powered by blog.rs