poslednji
Ima dana koje je najbolje prespavati. To su oni dani kad se nebo spoji sa zemljom, pa te pritiska i osećaš presu nad svojim telom.
I onda izađeš napolje, a nebo plavo i prošarano buketima oblaka.
Još ne kapiraš da na tim oblacima piše znak upozorenja, vrati se u krevet i prespavaj dan!
Onda kreneš, a ni sam ne znaš gde? I ima li taj put ikakvog smisla i da li je on stvaran, da li postoji?
Susrećeš ljude, a ne vidiš im lica. Ta moć prepoznavanja je oduzeta i svi liče jedan na drigog.
Pa onda krene lava i potop!
Ti bežiš od te katastrofe glavom bez obzira. Lupaš glavom o drveće u paničnom begu i još više poveđuješ sebe.
Lice ti je krvavo od udaraca, obrazi izgrebani, čelo modro. Ruke ….ruke….nemaju više snagu da se nose problemom.
A jedina misao je gde pobeći u kom pravcu i nikada se više ne vratiti, nikada, nikada.
Postoji dan koga treba prespavati, samo kad bi se znalo koji je taj dan?
Strasno je kad ti se takav dan pretvori u svakodnevnicu, kad je svaki oblak upozorenje,kad ni jedan put nema smisla,kad svi ljudi postanu senke...a svestan si da ne mozes pobeci..
Autor casper — 04 Sep 2008, 08:53
tad poželiš da pobegneš kod Boga ...bar te tamo nema ko nervirati.
Autor vladica — 04 Sep 2008, 08:56
Jednom mi je neko rekao da Bog ne postoji. Sad znam da je bio u pravu.I znam da se ne moze pobeci...od sebe, od glasova u glavi, od mnogo toga.Divno je ovo sto si danas napisao, i tako prokleto istinito
Autor casper — 04 Sep 2008, 09:06
... Lupaš glavom o drveće u paničnom begu i još više poveđuješ sebe... - dosta, dosta puta mi se ovo desilo...
Vise sam povredjivala sebe nego sto su me povredjivali drugi...
A nazalost nikad ne znas kad je taj dan na pocetku, vec uvek na kraju...
Sto rece casper prokleto istinito si napisao ovo...
Autor cicilly — 04 Sep 2008, 11:17
Slažem se da postoje dan/i koje treba prespavati.
Kada se sve sruči na tebe i kada pomisliš da izlaza nema.
U takvom strahu živjela sam 4 duge godine. 4 godine u paničnom strahu za goli život, preživljavanje.U stvari možda tada nisam ni živjela.
Ali tada, u tom vremenu naučila sam mnogo.
Naučila da uvijek postoji izlaz i svjetlo na kraju tunela. Da rješenje, osim smrti, uvijek postoji.
Povređivala sam sebe godinama i još se povređujem. Još neke stvari sebi nisam oprostila, još mislim da sam nešto mogla drugačije, bolje, još me bole i pekurane , a ja još uvijek sama dosipam so na njih.
Iako znam da ne treba.
Ovaj jedan život koji imamo je ipak tako jednostavan, a mi nismo ljudi koji ne smiju i ne mogu učiniti neku grešku ili dozvoliti sebi da pogriješe.
Uvijek,uvijek postoji rješenje, u sebi nađeš snage i svakom novom jutru kažeš "dobro jutro", još sam tu, živ, zdrav.
Autor donna — 04 Sep 2008, 11:42
Ko stoji na dnu brda, svaki put mu vodi uzbrdo i svaki put je tezak, jer ide ka gore. Ko je na pola puta on zna da postoji i bolje i da svak put ima svoj razlog i svoje vrline i mane. Onaj na vrhu brda gleda u daleka brda koja su veca, vredna osvajanja, i vidi celi svet. I dva sela vise. Zivot nije tavorenje i nije samo jedan pogled. Svi odgovori su u nama, pitanje je samo koliko zelimo da istrazujemo, a koliko da se predajemo reci bez zelje da znamo kuda ce nas odvesti.
A sve to je naucio neko iz ravnice.
Casper draga, jedan mracan dan, ili mesec ili godina cak, ne moze da oznaci ceo zivot mracnim.
Autor Baladasevic — 04 Sep 2008, 11:55
Lalosu dobri, znam ja sve to, vec sam rekla imam dovoljno godina da znam sta je zivot i kakav moze da bude.Znam sta je lose jos od casa kad sam se rodila,a rodila sam se bas ovog trenutka pre mnogo mnogo godina.Upoznala sam i mnogo toga lepog, i mnogo vise ruznog,i uvek sama sebi crtala put sve do sada.Nisam zelela nista lose a desilo se, i to ja ne umem da prihvatim i ne zelim.Ja cak i ne zelim da bezim.Ja zelim da ispravim to, zelim da budem shvacena.To me ubija,zbog toga je sve mracno i zbog toga ja nisam ja.To ne leci vreme, to moramo da izlecimo sami.
Autor casper — 04 Sep 2008, 12:21
Rekla bih da je meni ovaj danasnji jedan od takvih, ali...ja zaista nekako umem da preokrenem nesto u sebi i pocnem da osecam drugacije. Ne znam jos uvek kako mi to uspeva, ali uspeva!
Autor Pinokio — 04 Sep 2008, 12:58
Vremenom sam se izveštila da prepoznam nadolazeću oluju...ali...avaj...onda ne umem da nađem zaklon...pa je dočekam kao da i nisam znala za nju....
Autor lilanina — 04 Sep 2008, 18:55