Bičevanje duše
Bičujem svoju strast i ubijam je do stanja ugašenog plamena.
Bičujem svoju svest i nestaje razum u meni.
Kroz mene prolazi još jedna vojska razarača duša
mojim krvotokom plove pirati koji brane da mi krv struji.
Bičujem svoju svest i nestaje razum u meni.
Kroz mene prolazi još jedna vojska razarača duša
mojim krvotokom plove pirati koji brane da mi krv struji.
U meni se stvara plima čežnji,
U meni nastaje oseka radosti.
Da li se čežnja može ispisati slovima
Zar čežnja ima u sebi slova.
I da li je ova naša ljubav pusto ostrvo?
I da li pusto ostrvo ima svoju nadu?
Bičujem svoju dušu, zbog bola koji struji u meni.
Bičujem je jer ima nešto u njoj što ruši svest u prostoru.
U meni nastaje oseka radosti.
Da li se čežnja može ispisati slovima
Zar čežnja ima u sebi slova.
I da li je ova naša ljubav pusto ostrvo?
I da li pusto ostrvo ima svoju nadu?
Bičujem svoju dušu, zbog bola koji struji u meni.
Bičujem je jer ima nešto u njoj što ruši svest u prostoru.
U beskraju porušenih misli.
U krajičku oka i zvezdi koja svetluca u njemu.
Na užarenim usnama, čežnjivo napućenih.
Zatvaram oči i plovim ovim morem misli.
Volim tvoje prisustvo u ovom svetu tajni.
U krajičku oka i zvezdi koja svetluca u njemu.
Na užarenim usnama, čežnjivo napućenih.
Zatvaram oči i plovim ovim morem misli.
Volim tvoje prisustvo u ovom svetu tajni.
Ove večeri izlazim na kišno nebo
Stojim pokisao dok mi licem klize kapi.
Dok moju dugu kosu natapa hladna kiša.
I kada jednom budem ugledao onaj brod
Koji plovi morem koje nose struje u novi svet.
Stojim pokisao dok mi licem klize kapi.
Dok moju dugu kosu natapa hladna kiša.
I kada jednom budem ugledao onaj brod
Koji plovi morem koje nose struje u novi svet.
Okrenuću se mahnuti i nasmešiti.
4 Komentari |
0 Trekbekovi
ostala bez reci...
Autor shadow — 13 Dec 2008, 08:48
Ne more mi bit
Kad jednom prođem uza te ko svitlo
i samo trepnem pa se izgubim
obać ćeš vitar od svake bande
da nađeš zvizdu ča je za te sjala.
A ja ću dušu rastrit po moru
kad se prelije priko ladnih stina
tamo di tone sva moja čežnja
kad te ovdi za mene nima.
Da budeš cili moj svit meni ne more bit
a kad zaboli stisnit ću zube i neću pustiti ka i ptica krik
Kad sve šta volim i sve šta sanjam meni ne more bit,
meni ne more bit, ne more mi bit..
Autor Homosapiens — 13 Dec 2008, 09:32
Jako napisani stihovi. Svaka cast pesniku!
Autor Milos — 13 Dec 2008, 11:20
shadow... :)
homosapiens prelepa pesma http://www.youtube.com/watch?v=-_EiBs-lmRA
Miloše, jesu pisani u nekom posebnom raspoloženju.
Autor vladica — 14 Dec 2008, 15:38