Miris četinara
Hm! Možda je to samo zbog iglica borove šume po kojoj sam gazio bos. Onih sasušenih iglica koje su se osušene lomile pod mojim tabanima, a po neka i zabijala u meki deo stopala. Možda je sva priča o njoj počela u borovoj šumi koju nikada nije videla. Miris četinara me je opojno obuzimao i ja sam kao sa nekom lakom mirisnom drogom tada jako počeo o njoj da razmišljam.
Pitao sam se zašto mi baš u svemu slažemo. Kako to da se naš dogovor odvija u pola minute? A da pri tome ja nju i ne poznajem, čak ni sliku njenu nisam imao. Ali mi smo se od prvog trena i kad se nismo poznavali dobro prepoznali. Da, dobro smo se prepoznali.
I sada nakon nekon vremena prisećam se tih nekih momenata koji su samo bili putokazi, koje smo i ona i ja sledili i neskriveno išli jedno drugom u susret. A kada se susretneš, onda jedno drugom kažete, hej, pa mi kao da se poznajemo ceo život. To jeste tako! Kako dani prolaze shvatam da se ljudi kroz život traže i možda nekad i prođu jedno pored drugog, ali se tada ne prepoznaju. Pa ipak jednog dana, Bog će ih spojiti!
A ja? Ja Odoh da joj izjavim ljubav!