San u javi

Juče sam se vraćajući sa posla pešice imao bliski susret sa jednim automobilom. Jednostavno nisam ga ni primetio. Samo sam skrenuo u stranu da pređem put i samo mi je očešao list na levoj nozi. Ništa strašno, ali se onaj vozač prepao, pa sam mu se Bog zna kako izvinjavao. 
Srećom nisam napravio štetu na automobilu i mogu reći da smo ipak svi dobro prošli. A šta je moglo da bude? To nije sada ni važno ni bitno. Kad te povuče neka sila u stranu onda shvatiš da je to Božja volja i da te možda Bog doziva. A ti mu onako u jagnjećoj koži kažeš : Bože, pa pusti me još malo da udišem ovaj vazduh, evo neću ni da trošim hranu, samo da udišem vazduh!
Sećam se kada sam negde davnih osamdesetih godina imao sličan susret, oči u oči sa crnim demonom. A da znate da su mu oči stvarno crvene i krupne. I da su mu jako pohlepe, osetio sam to. 
Vozio se motociklom, i išao ipak polako. Na jednoj raskrsnici, zamislite Fića, skreće levo iz mog suprotnog pravca. I kako mu ja bežim, on me centrira i.... BUM!!!!. Udari me, ja se razletoh kao ptičica bez perja i završih na trotoaru pored jedne ograde. Kao u crtanim filmovima. E sad ja nisam ni primetio da sam u stvari u tom letu malo izlupao glavu i da mi je kažu očevici glava bila kao fontana. A pri tome me je Fića tako klepnuo da mi je polomio stopalo. 
Sećam se ja ustao... i krenuo ka onom liku iz Fiće, a ljudi oko mene kao da su videli satanu. 
Jedan čovek stao je kolima, ja ušao u auto i odvezo me do hitne pomoći. Eeeee, tek tu nastaje drama. Posle nekoliko koraka, ja više nisam osetio nogu i jednostavno padnem. Mislite da me je neko primetio? Niko.... 
Verovali ili ne ...ja sam dopuzao do vrata hitne pomoći i bukvalno isprepadao one sestre i lekare. 
Tek tada sam shvatio da će me neko zbrinuti. I ... epilog ....šest meseci nepokretna noga ... kad sam prohodao rodio sam se drugi put. Počeo da se bavim sportom, bio jako upešan sportista i pobedio sve predrasude o mogućim posledicama. 
I juče umalo.... i to opet leva noga. 
I sad razmišljam već ceo dan o tome. Valjda mi kasni paljenje. 
U stvari kad ti se dese takva neka cimanja u životu, tek tada shvatiš da ti je život i zdravlje ono najvažnije. Ništa drugo što te prati nije važno. Novac dođe i ode i može se uvek zaraditi. Ali sebe nikad ne možeš zaraditi. Jer ako te nema, onda te otuguju i kako kažu ljudi....,,svako čudo, za tri dana,, i svako nađe neko svoje parče neba i nastavi sa životom. 
Mislim da su sve to znakovi pored puta. Počeću da ih pratim!