San u javi

Čvrstim koracima gazim po snegu koji škripi pod mojim nogama. 
Sigurno je temperatura spala dobro ispod nule, jer je i sneg od hladnoće poćeo da se sakuplja. 
Zakopčao sam jaknu do kraja i zavukao glavu koliko mogu pod kragnom jakne .
Jako je hladno napolju. Nema na ulici nikoga, samo prođe po neki auto čije gume šušte gazeći sneg.
Krećem se nekim ulicama koje su poluosvetljene. Prolazim pored kuća u kojima se vidi po neka upaljena lampa čija slaba svetlost dopire u dvorišta.
Ne volim slabo svetlo u sobi. Volim da mi sve blješti i da mi svetlost ne pravi senku. 
Pa ipak volim se kretati po mraku, kao neki lopov koji krade noć i stavlja je u džepove. 
Moji su džepovi prepuni ukradenih noći, koje popunjavam u nekom svom albumu života. I svaka noć je posebna i o svakoj se može ispričati neka nova priča.
I ove sam večeri dok sneg tiho pada izašao da u svoj album sakupim još jednu noć. 
Ne ona neće biti posebna kao noći od pre nekoliko dana, ali će popuniti još jedno upražnjeno mesto u mom životnom albumu.
Neka ga nek se puni. Nek ide samo, nek ide.