San u javi

Bičevanje duše

moja poezija — Autor vladica @ 21:53
 
Bičujem svoju strast i ubijam je do stanja ugašenog plamena.
Bičujem svoju svest i nestaje razum u meni.
Kroz mene prolazi još jedna vojska razarača duša
mojim krvotokom plove pirati koji brane da mi krv struji.
 
U meni se stvara plima čežnji,
U meni nastaje oseka radosti.
Da li se čežnja može ispisati slovima
Zar čežnja ima u sebi slova.
I da li je ova naša ljubav pusto ostrvo?
I da li pusto ostrvo ima svoju nadu?
Bičujem svoju dušu, zbog bola koji struji u meni.
Bičujem je jer ima nešto u njoj što ruši svest u prostoru.
 
U beskraju porušenih misli.
U krajičku oka i zvezdi koja svetluca u njemu. 
Na užarenim usnama, čežnjivo napućenih. 
Zatvaram oči i plovim ovim morem misli.
Volim tvoje prisustvo u ovom svetu tajni.
 
Ove večeri izlazim na kišno nebo
Stojim pokisao dok mi licem klize kapi. 
Dok moju dugu kosu natapa hladna kiša. 
I kada jednom budem ugledao onaj brod 
Koji plovi morem koje nose struje u novi svet.
 
Okrenuću se mahnuti i nasmešiti. 
 
 bičevanje duše


Powered by blog.rs