San u javi

Frljanje sas' padeži

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 10:14

I sada se ljudi pitaju šta li je ovo napisao , i šta mu znači ?
Ja sam vranjanac , kao što većina vas koji prati moj blog to zna , a oni koji ne znaju treba da znaju da je zemlja okrugla ! Šta sam sad hteo ? Ovako, prvo reč frljanje , frljati znači – bacati !
Mi u Vranje imamo specifičan govor . Ko nije čuo vranjanski govor taj nije nikad umro od smeha , tako da kao da nije ni živeo. Eto vidite šta ste propustili u životu.
Mi u našem vranjanskom jeziku nemamo padeže , u stvari mi ih imamo , ali ih ne koristimo. Čuvamo ih za zimnicu, jes’ da se ne jedu , ali neka ih , možda nekad zatrebaju.
Elem , ja sam se školovao u Vranju , a studirao u Skoplju , tako da je moj jezik kojim govorim ovde sasvim drugačiji nego što koriste većina vas na blogu i šire.
Šta to znači ? To znači da ja na blogu ne pišem svojim jezikom, već pišem , tj. pokušavam da pišem srpskim jezikom.
Pre neki dan , jedna moja drugarica , prateći moj blog , primetila je da skoro u svakom postu , imam gramatičke greške i gutanje slova i upozorila me je na te greške.
He , ja sam zaista toliko bio zadovoljan što mi je na to ukazano , jer iako se u školi uči srpski i u mom gradu , govori se drugačije , pa se onda ta dva izgovora ukrštaju i naravno prave gramatičke greške. Eh, da , jedino je poezija malo specifična i tamo nekad gramatika izlazi iz okvira pisanja.
Sve ovo znači da ne bih mogao da se sakrijem u razgovoru sa vama, izdao bi me akcenat.
Često odlazim poslom na aerodrom, i tamo poznajem već godinama neke ljude. Ali kada sam započinjao razgovor sa nekim nepoznatim ljudima , uvek su me pitali : Vi mora da ste sa juga ? Ja sam im šali odogovarao , ne ja sam sa Opela .
I sada da bih ljudima koji ne poznaju govor mog kraja , želim da postavim citat iz poznatog dela Bore Stankovića , vranjanskog pisca , radi se o Koštani .
Ko razume shvatiće !

Žal za mladost
Odlomak iz Koštane Borisava Stankovića

Mitka: Znaš li šta je karasevdah? I toj težak, golem, karasevdah! Tuj bolest ja bolujem. (Pokazuje na sebe.) Eve ostare, a još se ne nažive, jos ne napoja' i ne naceliva'... Još mi za lepotinju i ubavinju srce gine i vene! Aha!... Poj, Koštan, kako k'd se od Karakule na Bilaču, Preševo i Skoplje udari. Noc letnja. Šar-planina u nebo štrči, a ispod njuma leglo pusto i mrtvo Kosovo. Drum širok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme. Mesečina greje... Martinka mi u krilo, konj, Dorča moj, ide nogu pred nogu, a čalgidžije, što gi još od bilački han povedesem, peške idev iza mene. Sviriv mi oni i pojev. T'nko i visoko kroz noć i na mesečini sviriv. A iz seraji i bašče, kude mlade žene i devojke oko šedrvan i na mesečini oro igrav, gmeta sviri, dajre se čuju i pesma... I toj ne pesma, vec glas samo. Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devojačko milovanje i celivanje. Pa taj glas ide, s's mesečinu se lepi, treperi i na men' kao melem na srce mi pada. (Koštani) I Koštan, tuj pesmu, toj vreme da mi poješ... A toj vreme više ne dodje. Ete za toj ću vreme ja žalan da umrem, s's otvoreni oči u grob ću da legnem. Poj "žal za mladost"... Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide, i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo jos jedanput vrne, dodje, da gu samo jos jedan put osetim, pomirišem... Ah!

Beli most , most ljubavi 


Gotovo je !

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 16:59

,, Kad bi mojabila...,,

odzvanjaju rečipesme koju slušam isprekidano , prolazeći kroz jednu malu ulicu.

Krećem sezapadnom stranom ulice , hvatajući hladovinu.

Zaštitio samglavu od jakog sunca , kačketom i sunčanim naočarama. Postajem neprepoznatljiv nekimprolaznicima koji me sumnjivo gledaju , i vide van kačketa moju dugu kosu. Koje ovaj ? Pitaju se !?

Niko me neprepoznaje , čak i ni oni ,koji su me na tom delu puta viđali.

U džepu telefon. Nameni , iskrzane farmerice , plava majica i patike . Promenio sam broj mobilnog, čekam svaki čas da ga puste. Tako rekoše.

Stiže mi poruka.Zastajem , otvaram poruku i čitam : ,,Ja sam ovih dana diplomirala , pa da tijavim,,

Ništa neogovaram. Ne želim, neću. Stari broj je još uvek aktivan. Možda je ovoposlednja poruka na njemu.

Koraci mi postajuteški. Kao da su one patike od jedne tone. Dolazi mi da ih sobujem i nastavimda koračam bos.

Čelo mi se znoji.

Dolazim u firmu.Majica mi je mokra. Skidam  kačket inaočare. Brišem čelo vlažnim maramicama. Samo mi je jedna misao na umu , kad ćeviše da puste nov broj mobilnog.

Pozivam moj staribroj sa fiksnog telefona : traženi broj nije u funkciji ! Gotovo je !

Sa starim brojem,ugasilo se puno toga , što nisam više želeo.

Čelo mi je suvo ,smeškam se zadovoljno , okrećem najzad onu tešku stranicu .

Laknulo mi je !

 



«Prethodni   1 2 3

Powered by blog.rs