Gotovo je !
,, Kad bi mojabila...,,
odzvanjaju rečipesme koju slušam isprekidano , prolazeći kroz jednu malu ulicu.
Krećem sezapadnom stranom ulice , hvatajući hladovinu.
Zaštitio samglavu od jakog sunca , kačketom i sunčanim naočarama. Postajem neprepoznatljiv nekimprolaznicima koji me sumnjivo gledaju , i vide van kačketa moju dugu kosu. Koje ovaj ? Pitaju se !?
Niko me neprepoznaje , čak i ni oni ,koji su me na tom delu puta viđali.
U džepu telefon. Nameni , iskrzane farmerice , plava majica i patike . Promenio sam broj mobilnog, čekam svaki čas da ga puste. Tako rekoše.
Stiže mi poruka.Zastajem , otvaram poruku i čitam : ,,Ja sam ovih dana diplomirala , pa da tijavim,,
Ništa neogovaram. Ne želim, neću. Stari broj je još uvek aktivan. Možda je ovoposlednja poruka na njemu.
Koraci mi postajuteški. Kao da su one patike od jedne tone. Dolazi mi da ih sobujem i nastavimda koračam bos.
Čelo mi se znoji.
Dolazim u firmu.Majica mi je mokra. Skidam kačket inaočare. Brišem čelo vlažnim maramicama. Samo mi je jedna misao na umu , kad ćeviše da puste nov broj mobilnog.
Pozivam moj staribroj sa fiksnog telefona : traženi broj nije u funkciji ! Gotovo je !
Sa starim brojem,ugasilo se puno toga , što nisam više želeo.
Čelo mi je suvo ,smeškam se zadovoljno , okrećem najzad onu tešku stranicu .
Laknulo mi je !
