San u javi

On je bio najbolji frajer u razredu. Ženske su ga obožavale, muškarci ga se bojali.

Ja sam prema njemu bio jako rezervisan, jer sam imao još tada sasvim drugačiji pogled na život. Živeo sam nekim Tom Sojerovskim životom i nije me puno zanimalo da se bilo gde dokazujem.

Oko njega stvorila se je grupa poslušnika koja mu je nosila školsku torbu, patike za fizičko, blok za likovno vaspitanje. Prosto su se utrkivali da mu se još tada ulizuju.

Na časovima fizičkog on je pravio ekipu i određivao ko će šta igrati. Meni je bilo svejedno. Sećam se,  tada je jedna devojčica bila zaljubljena u mene, a sve ostale u njega. Ali nisam bio zaljubljen u nju i prosto sam navijao da se i ona zaljubi u njega. Bilo mi je logično da sve budu njegove.

Nikada me nije dirao, birao je svoje žrtve. Valjda je imao neku dozu nepoverenja prema meni i moju hladnoću koju sam pokazivao prema njemu.

Jednog dana doneo je staklenu vunu u školu. Ne znam šta mu je tada bilo, ali došao je do mene, povukao mi kragnu i stavio staklenu vunu za vrat.

Iznenadio me je, nisam se nadao. Pred punim razredom počeo je da mi se smeje. Izvadio sam parče staklene vune koja je počela da me pecka po leđima.

Trebao je da počne čas matematike.

Ustao sam i krenuo prema njemu. Udario sam ga pesnicom nekoliko puta po glavi, pao je kao pokošen pred mojim nogama. Lice mu je bilo svo krvavo. Morao sam to da uradim. Morao sam da prekinem njegovu vladavinu. Primetio sam kako su devojčice iz razreda bile užasnute njegovim porazom.

Naišao je nastavnik  matematike, posle smo obojica išli kod razrednog na razgovor.

On nije pokušao kasnije ništa, znao je šta ga čeka.

A ja?!

Bilo mi je  žao njega što sam mu narušio reputaciju, a ostalo je još malo do završetka osnovne škole.

Posle je svako otišao u različite škole. Nismo se baš puno viđali.

Danas mi je došao u firmu. Ostareo je pre vremena, udebljao se, zapustio. Živi negde preko crte.

Setio se svega i pitao me: Sećaš li se kad si me udario pred celim razredom? Nasmešio sam se i rekao: "ma  ja sam sve zaboravio, zajebi to, šta ćeš da popiješ?"  i zagrlio sam  ga drugarski.

Bio je to ipak moj školski drug! Bilo mi je drago što sam ga video.

I njemu, znam!

Ovih dana su me spopale jako pozitivne misli , koje se pretaču u meni u bilo kom delu dana inoći i trenutno živim sa tim mislima . 

I moram priznati da mi je lepo. Ne .... mnogo mi je lepo. Osećam se kao ptica koju te misli mogu odvesti tamo odakle izviru. 

Ali  život nije bajka , pa tako uvek neko u životupokušava da vas spotakne , da se vi sapletete , a posle likuje nad vašim padom.

Danas mi je došao jedan takav i pokušao da me spotakne. Rekao mi nešto u zavijenoj formi , da sam prvo trebao da tumačim šta želi , a onda sam ustao , pogledao ga u oči , irekao : Znaš šta , gledaj me pravo u oči , nemoj da pokušavaš da mi kvariš raspoloženje , jer nećeš uspeti . Udario si na mene onda kada sam najjači ,nemaš šanse čoveče , izgubićeš ovaj rat ... mnogo sam jak ! 

Ne znam da li se je zamislio i ne znam šta je tada kada sam mu ovo izrekao pomislio . Iz njegovih mutnih očiju nisam uspeo da pročitam njegovu dušu. Ali rakao sam mu.Pa makar bih pukao da mu nisam rekao. 

Da sam mu rekao nekim drugim jezikom , kao što Đole u pesmi kaže : 

Ne lomite mi bagrenje , pod njima sam je ljubio ,

O, zar moram da vam ponovim
Okanite se njih, jer sve ću da vas POLOMIM

Mislim da me ne bi razumeo , jer mnogi ljudi ne žele da razumeju mnoge stvari , i vole da se petljaju tuđim mislima , jer ne može samo da se udje, da se ruši tudje.....

Prijatan dan vam želim, gde god da ste ! 

.... a njemu