San u javi

Život je tako kratak, taman počneš da ga živiš i on proleti. I ne primetiš ga.
Ali , ponekad sami sebi kreiramo svoj život , a onaj odozgo presuđuje i kaže dosta je bilo , ne volim one koji se kockaju životom , takvi ne treba da ga žive.
Danas sam ustao sav umoran od fizičkog posla predhodnog dana. Malo sam povredio nogu , pa me je sustigao i bol.
Ovog jutra sam imao neizostavan put do Leskovca , i morao sam tako da odradim taj put , da odem, i vratim se na vreme u firmu. Sve to moralo je biti upakovano u dva, do dva ipo sata. Leskovac je od Vranja udaljen 70 kilometara , a put do Leskovca prolazi kroz Grdeličku klisuru , gde ima jako puno krivina i ta deonica je predviđena za sporiju vožnju i uživanje u prirodi.
Iza sebe imam jako puno pređenih  kilometara u točkovima , baš puno. Kroz Grdeličku klisuru sam prošao ko zna koliko puta , jer svi putevi koji vode ka Beogradu i Nišu prolaze tuda.
Danas sam u odlasku vozio , onako rutinski , ne toliko brzo , ali poznavajući deonicu , znao gde da dam gas , gde da usporim. Gde ima policije , gde bi moglo da je ima.
U Leskovac sam stigao za 45 minuta i jako brzo završio posao.
Povratak je bio malo čudan i za mene samoga. Osetio sam da mi se lice ukočilo i zauzelo krajnje ozbiljnu facu. Verovatno je neki film počeo da se premotava u mojoj glavi.
Ušavši u klisuru , stisnuo sam papučicu gasa . Po onim krivinama , vozio sam sumanuto brzo. Od 120 do 140 km/h , a ograničenje je bilo 60 km/h.
Kao da to nisam bio ja , kao da me je đavo obuzeo. Noga me je bolela , tupo i pravila dodatnu nervozu. Slušao sam Muse , sa cd-a koji sam pustio. I muzika me je nekako osvajala. Na jednom pravcu pred krivinu , vozio sam i 150 na sat.
Šta ja to radim, hoću li da se ubijem ? Gde žurim ? U Smrt ?! Par ljudi ću zaviti u crno i mnogima brzo otići u zaborav.
Sa desne starne puta iza Predejana na brdu , šepurio se maleni manastir ,, Uspenie Presvete Bogorodice ,,
Ugledao sam ga , uvek ga ugledam. Kao da mi je neko u trenu uzeo volan , oduzeo sam gas , dao desni žmigavac i skrenuo na parking.
Izašao sam iz auta . Gledao ka manastiru. Sklopio dlanove i rekao : Bogorodice , Majko Božija , oprosti mi , molim te oprosti ,, U tom trenu , moje oči su bile vlažne.
Prekrstio sam se , ušao u auto i do Vranja vozio 60 do 80 km na sat.
Stigao sam na posao , od komšinice uzeo jedan lek protiv bolova , dobro je.

Inače uvek se prekrstim kad prolazim pored crkve !