San u javi

Smeškaš se negde daleko od mene

I ko zna da li me se setiš

Kao onda kad si me se setila kad niko nije

Znam reći ćeš, kasno sam se osvestio.

I leto je obrisalo sve naše priče.

Letnje noći su noći zaborava

I ove misli što sada ti šaljem

Zalutaće u nekoj zvezdanoj noći.

Da li vredi da te mislima tražim,

Da zamislim, kako te držim za ruku

Kako gledam tvoje oči

I posmatram rumenilo tvojih obraza.

A ti, ti mi se samo smeškaš

Onako zagonetno, lukavo.

I osećam u tom trenu kako me zavodiš.

Kako ti padam na kolena

Kao jelen pogođen kuršumom

Tamo, na pragu mojih misli

I onom mestu samo nama znanom.

Ne brini, ustaću sa praga zaborava

I otići, tamo negde, gde me vetrovi odnesu.

A ti, znaš ti, dobro znaš!