San u javi

Tako si lepa

moja poezija — Autor vladica @ 10:07

Tako si lepa!

I imaš lep osmeh. Zavodnički!


Gledam te kako se spuštaš na krevet.

Kako kliziš rukama po njemu.

Zanosno me posmtraš i smešiš se.

Pozivaš me očima.

Pružaš mi ruke.

I samo ćutiš.


A ja, ja ti se približavam.

Dolazim do oboda tvog kreveta.

Spuštam se na kolena

I pružam ruke prema tvom telu.

Tako si lepa!


Dodirujem tvoju kožu.

Tvoju meku kožu.

Prstima prelazim svaki santimetar tebe.

Dolazim do tvoje kose.

Uplićem prste u nju.


Prilazim i ljubim te.

Strasno te ljubim.

I tvoje ruke i telo i tople usne.

Dajem ti svaki sekund svoje nežnosti.

Urezujem se u tvoje oči.

Gledaš me i smešiš se.


Tako si lepa!

Znaš li to?

 



 

 


Ako me ti zaboraviš

moja poezija — Autor vladica @ 08:03

 

 

Znaš šta? 
Evo pred svima ti kažem, upamti!
Neću te zaboraviti, nikada! 
Ja ne zaboravaljam one koje volim.

A ti?
Ako me ti zaboraviš?!
Ja ću se praviti pred svima da sve je u redu.
Pisaću ti pisma, stavljati ih u koverat.
Lepiću i markicu na njima.
Svi će misliti da ih šaljem .
A ja, ja ću svako oplakivati .
I bacati da ga niko ne pronađe.
Pisaću ti pesme.
Znaš onakve, prave pesme .
Baš za tebe.
Kao ono mi se volimo, a drugi nam se dive.
I svaki dan, pisaću ti novu pesmu.
Nek misle ljudi da je naša ljubav večna. 
A posle svake napisane pesme, ja ću plakati.
Otići ću na visoravan.
I tamo roniti suze, da me niko ne vidi.
Čak ni ona ptica koja tužno peva.
Pa ću onda narednog dana na istoj toj visoravni.
Poneti pesmu koju si napisala meni.
I zalivaću je suzama i njima joj čuvati svežinu.
O da, draga moja. 
Svima ću se hvaliti kako mi pesme pišeš.
Nek misle ljudi da vredim.
Neka mi se zbog toga dive. 

Kad me pitaju za tebe gde si, ja ću lagati.
Reću ću: ona sada putuje i misli na mene.
Kada me pitaju kakva si? 
Ja ih tada neću lagati.
Reći ću im: ona je divna, ona je čarobna. 
Ne postoji bolja, neće se ni roditi.

I onda ću otići negde, u mraku 
I plakati nad svojim jadom.
I opet misliti na tebe!

 

 

ona

Srodne duše

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 08:57
Negde na planeti zemlji, rodi se neko ljudsko stvorenje. Na istoj planeti nekoliko godina kasnije u nekom drugom kraju rodi se još jedno ljudsko stvorenje.
Oni rastu , raduju se životu , igraju u svojim dvorištima , dečak kao stariji počinje da ima neka nova interesovanja i po prvi put počinje da vuče devojčice za kike.
U drugom gradu , na drugom mestu , devojčica , oblači svojim lutkicama haljine.
I kako vreme prolazi oni izrastaju u momka i devojku . On se zaljubljuje u neke devojke u svom gradu , a ona voli momka iz svog mesta.

U svakom trenutku njihovog izrastanja , pogledi na svet su im slični , ona voli što i on , a on bi uradio ono što bi ona želela. Ali oni ne znaju da postoji onaj drugi , ona i on.
Jednom se čak i desi da budu u istom gradu i da možda i prođu jedno pored drugog. Možda se i ne primete ili jednostavno se njihovi pogledi ukste na tren i zaborave.

On se ženi sa ženom koju voli i koja mu rađa decu. Ona se udaje za momka svojih snova i rađa mu prekrasnu decu. Godine prolaze , a oni i dalje ne znaju jedno za drugo i nisu ni svesni koliko su bliski , a koliko su daleko.

I onda jednog dana , na peronu slučajnih susreta on sreće nju. Kao da je poznaje od detinjstva , a prvi put se vide. Ona , prosto ne veruje da je susrela nekoga za koga je mislila da ne postoji. Da.... to je bio ipak susret srodnih duša. Mnoge od njih se i ne susretnu u životu.
Neću vam pisati moguće nastavke susreta srodnih duša. Ostavljam vam da ih vi sami po vašem nahođenju završite.
Ali želim vam reći svako ima svoju srodnu dušu , samo je pitanje dana i vremena da li će se sa njom pronaći.
Ljudi žive svoje živote , i prožive , a i ne znaju da u nekom gradu , zemlji na ovom svetu živi njihova srodna duša.
Sav ljudski život je Božjim rukama . Neki dožive da im Bog pomogne da pronađu srodnu dušu. Većini ne !

srodne duše

Medved , lisica i ribica

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 07:55

Da li možete napraviti razliku između Medveda , Lisice i Ribice ?

Medved je meni jedna jako draga divlja životinja i oličenje moći. Ja u filmovima u kojima se pojavljuju medvedi , navijam za medveda. U borbi između čoveka i medveda , medved je moj favorit.
U zoo vrt ne odlazim često. Nema ga u mom gradu , a kad odem tamo gde ga ima onda obično nemam puno vremena , pa stalno sebi obećavam , otići ću sledeći put. A kad odem , ja najviše vreme provodim pred kavezom sa medvedima.
Možda će vam ovo izgledati smešno , ali sam pričao sa medvedom. On ćuti , podigne glavu , pogleda me . On sve razume. Svaku moju reč. Volim medveda .

medved

Lisice su u meni uvek izazivale neku dozu ne poverenja. Ali ne zato što su one u prirodi lukave , već zato što nikada nisu mogle da se pripitome. Imao sam prilike da se vidim oči u oči sa lisicom , onom vlasinskom, samo me je pogledala skrenula pogled i ne zainteresovano nastavila put šume. Na tom mestu susreta , došla je da lovi , tu je pojilo gde divlje životinje zimi kad nema vode dolaze da piju vodu. Lisica se krije u borovoj šumi i čeka. Ona ume da čeka. Ja sam joj te noći poremetio ulov. Možda sam nekoj životinji spasio ili produžio život.

lisica

Ribice su neki treći svet. Onaj koji mi zemljani nikada ne možemo razumeti , a uvek će mo se diveti tom delu prirode. Ribice u meni izazivaju neki duševni mir. Volim da ih posmatram i uživam u njihovim bojama. Jedino , nikada , nikada nisam tražio da mi zlatna ribica ispuni želju . Možda bih trebao ? A možda ja i nemam pravo na želje ?

ribica

I koja je razlika između medveda , lisice i ribice ?
Ja je nisam uočio , verujte mi !


Tvoje oči

moja poezija — Autor vladica @ 08:00

Tvoje oči , sad su tako tamne.

Ne vidim se više u njima.

Potonuo sam negdeu njihovom prostranstvu.

Mračno mi je sada u tvojim očima.

Nema sjaja , da mi pokazuje puteve.

Da mi obasjava one prekrasne noći

Kad sam se u parku pod lampom ogledao u njima.

Gubim se u tami, tonem

Nema me više, ne postojim

Ja sam samo izgubljena duša

Tragač izgubljene patnje

Za igubljenim sjajem jedne najdraže.

 

Ne, ja ti ne tražim da se setiš  naše ljubavi.

Ja samo želim da se sklonim u tamu.

Tama i ja smo ljubavnici .

Ostavi nas da se volimo .

Ostavi nas molim te .

 

I ne znam zašto ti sada ove reči govorim

Kad ti i ne želiš da ih čuješ

Kad je svako moje slovo za tebe nečujno

Kad je moja misao samo rasplinut dim

I kada sam ja u tvojim mislima priča zaborava.

 

Nemam više nikakvih misli u sebi ,

Opale su kao prvo jesenje lišće

Kad je vetar još uvek topao

I kad se listovi pretvarju u prah

Onaj prah koji niko ne primeti.

Ostavi me da nestanem.

 


Romantična

moja poezija — Autor vladica @ 08:28

Romantična

Ko si ti u stvari?

Da li postojiš na ovom svetu slomljenih ljubavi?

Da li stvarna, ti koju ne poznajem?

Kojoj ne znam ni ime …

Ni glas nisam čuo …

Tvoje lice nikada ugledao…

Jedino znam, da te mogu videti u nekom zamišljenom svetu

Negde gde čitam tvoje reči i ispisujem ih tebi.

I osećam taj tvoj zamišljeni lik, koji mi kazuje,

Lice jedne romantične duše.

I dok gledam, kako zvezde plešu nebom.

I upliću se kao da žele da ispišu reč ljubav,

Ja sada svoje misli poklanjam nekoj nepoznatoj.

Onoj kojoj ove noći ispisujem zvezdama srce.

Romantična,

Da li tvoja suza koju pustiš zbog vremena

minulih, ima oblik srca?

Imaš li svoj proplanak želja?

Da li u oku tvom blistaju zvezde?

Tražiš li mesto gde ljubav počinje?

Romantika je ispletena od tuge.

I ako tvojim mislima nekada poteče tuga

Znaj da će ti ta tuga radost doneti.

Onaj ko nije voleo, taj tugu ugledao nije.

I srećna budi što ti kadkad, misli lutaju

prostranstvima mašte.

To samo mogu romantične duše, kao što si ti.

romantika
 

Ivanjdan

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 07:32



Danas je Ivanjdan.Na dana
šnji dan rođen je sveti Jovan Krstitelj. Sveti Jovan je poslednji veliki prorok, koji je došao pre Hrista. On je krstio Hrista na reci Jordan.

Kažu da je on i zaštitnik kumstva i pobratimstva.

Na današnji dan pletu se venčići od cveća, a po verovanju slavi se priroda i njene lepote.

U venčiće se osim žutog Ivanovog cveća, stavlja i beli luk, kao zaštita od groma.

Kroz taj venčić gledaju devojke da bi bile zdrave, lepe i rumene. Ne zaboravite to.

Ja sam jedan od ispletenih venčića odneo sinoć na mesto na kome radim i okačio ga o vrata.

Kažu da je sveti Jovan  živeo nekim usamljenim životom, predskazujući Hristov dolazak.

Na fresci, sveti Jovan rukom pokazuje u nebo, a u drugoj drži krst na kome piše: ,,Pokajte se jer se bliži carstvo nebesko,,.

Zato,  danas ne zaboravite da ispletete ili kupite već ispleten venčić i okačite ga na vrata vaših domova.

Srećna vam nedelja!

Sveti Jovan Krstitelj

 

ivanov venčić 


Misli

moja poezija — Autor vladica @ 08:44



Smeškaš se negde daleko od mene

I ko zna da li me se setiš

Kao onda kad si me se setila kad niko nije

Znam reći ćeš, kasno sam se osvestio.



I leto je obrisalo sve naše priče.

Letnje noći su noći zaborava

I ove misli što sada ti šaljem

Zalutaće u nekoj zvezdanoj noći.



Da li vredi da te mislima tražim,

Da zamislim, kako te držim za ruku

Kako gledam tvoje oči

I posmatram rumenilo tvojih obraza.


 

A ti, ti mi se samo smeškaš

Onako zagonetno, lukavo.

I osećam u tom trenu kako me zavodiš.



Kako ti padam na kolena

Kao jelen pogođen kuršumom

Tamo, na pragu mojih misli

I onom mestu samo nama znanom.



Ne brini, ustaću sa praga zaborava

I otići, tamo negde, gde me vetrovi odnesu.

A ti, znaš ti, dobro znaš!


 

Vožnja na granici života

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 14:03

Život je tako kratak, taman počneš da ga živiš i on proleti. I ne primetiš ga.
Ali , ponekad sami sebi kreiramo svoj život , a onaj odozgo presuđuje i kaže dosta je bilo , ne volim one koji se kockaju životom , takvi ne treba da ga žive.
Danas sam ustao sav umoran od fizičkog posla predhodnog dana. Malo sam povredio nogu , pa me je sustigao i bol.
Ovog jutra sam imao neizostavan put do Leskovca , i morao sam tako da odradim taj put , da odem, i vratim se na vreme u firmu. Sve to moralo je biti upakovano u dva, do dva ipo sata. Leskovac je od Vranja udaljen 70 kilometara , a put do Leskovca prolazi kroz Grdeličku klisuru , gde ima jako puno krivina i ta deonica je predviđena za sporiju vožnju i uživanje u prirodi.
Iza sebe imam jako puno pređenih  kilometara u točkovima , baš puno. Kroz Grdeličku klisuru sam prošao ko zna koliko puta , jer svi putevi koji vode ka Beogradu i Nišu prolaze tuda.
Danas sam u odlasku vozio , onako rutinski , ne toliko brzo , ali poznavajući deonicu , znao gde da dam gas , gde da usporim. Gde ima policije , gde bi moglo da je ima.
U Leskovac sam stigao za 45 minuta i jako brzo završio posao.
Povratak je bio malo čudan i za mene samoga. Osetio sam da mi se lice ukočilo i zauzelo krajnje ozbiljnu facu. Verovatno je neki film počeo da se premotava u mojoj glavi.
Ušavši u klisuru , stisnuo sam papučicu gasa . Po onim krivinama , vozio sam sumanuto brzo. Od 120 do 140 km/h , a ograničenje je bilo 60 km/h.
Kao da to nisam bio ja , kao da me je đavo obuzeo. Noga me je bolela , tupo i pravila dodatnu nervozu. Slušao sam Muse , sa cd-a koji sam pustio. I muzika me je nekako osvajala. Na jednom pravcu pred krivinu , vozio sam i 150 na sat.
Šta ja to radim, hoću li da se ubijem ? Gde žurim ? U Smrt ?! Par ljudi ću zaviti u crno i mnogima brzo otići u zaborav.
Sa desne starne puta iza Predejana na brdu , šepurio se maleni manastir ,, Uspenie Presvete Bogorodice ,,
Ugledao sam ga , uvek ga ugledam. Kao da mi je neko u trenu uzeo volan , oduzeo sam gas , dao desni žmigavac i skrenuo na parking.
Izašao sam iz auta . Gledao ka manastiru. Sklopio dlanove i rekao : Bogorodice , Majko Božija , oprosti mi , molim te oprosti ,, U tom trenu , moje oči su bile vlažne.
Prekrstio sam se , ušao u auto i do Vranja vozio 60 do 80 km na sat.
Stigao sam na posao , od komšinice uzeo jedan lek protiv bolova , dobro je.

Inače uvek se prekrstim kad prolazim pored crkve ! 

 


Govor ćutanjem

moja poezija — Autor vladica @ 09:20

Govor ćutanjem 

 

Volim da govorim sa tobom ćuteći !

Tada više kažemo jedno drugome,

Tada znaš , šta mislim ja

I ja znam šta misliš ti.

 

Lepa si , jako si lepa.

A kad ćutiš ,onda si najlepša

Onda sijaš nekim sjajem

Koji obasjava moju potonulu dušu.

Tamo negde na dnu mog mora tuge.

 

O da ! Jako me dobro poznaješ

I znaš šta ti govorim i kad nisam kraj tebe.

Svaka moja reč ćutke upućena tebi

Je toliko jaka ,najjača , istinita , iskrena.

Ta moja reč plače,o draga moja.

 

I sada ti ćutanjem govorim.

A samo ti znaš ,značenje tih reči.

Volim da govorim sa tobom ćuteći !

Tada više kažemo jedno drugome

ćutanje

Powered by blog.rs