Ne volim rastanke !
Ne volim rastanke !
Obično u meni izazivaju neku prazninu , kao da je jedan deo mene nestao u tom trenutku.
Tada u meni proradi ona negativna doza adrenalina , kad nekom kažeš saygoodbye i uvek u podsvesti pomisliš da je to vaše poslednje viđanje.
U tim trenucima ne mogu da sakrijem svoj izraz lica, svoje oči, drhtanje mojih ruku, lupanje srca.
I kad kažem, hey , ajde vidimo se , izgovaram tako lažno , da bih voleoda kažem : ne volim rastanke , bojim se rastanka, bojim se da tepogledam u oči , bojim se da u meni nećeš tada videti muškarca , većnekog slabića !
Ja u stvari preživljavam rastanak. Ne znam , da li je to uslovljenozbog moje nepredvidljivosti , zbog mog još nedozrelog bića u kožiozbiljnog čoveka, zbog nekog još uvek dečakog duha u meni koji mekadkad tera da činim ono što niko za nikoga ne bi učinio.
U svakom slučaju nikako ne volim rastanke , izazivaju u meni tugu koju ne mogu sakriti i koja se vidi i iz vasione.
Ali rastanci su neminovnost i ne mogu se izbeći. Kad rastanak dođe ,onda u meni ono vedro nebo postaje oblačno , sunčan dan postajesumoran. Zelena priroda , postaje siva.
Utihne svaka lepa misao i tada počinjem da se prisećam sastanka. Timsećanjem pobeđujem rastanak. Ta sećanja su najlepša i ništa ih ne možeuprljati , pa ni rastanak.
O da….. ne volim rastanke !
za mene je pravi muskarac - samo emotivan muskarac. ne bih te smatrala 'slabicem' zato sto ne volis rastanke. divim ti se. retki su takvi. pozz
Autor nastasja — 07 Avg 2008, 08:53
Ne voli ih niko. Imaju neku cudnu tezinu.Nekima se,doduse,obradujes,ali oni su retki.
Autor siljka — 07 Avg 2008, 09:22
Mrzim rastanke, tu težinu teško podnosim, volela bih da umem da ih preskočim...
Autor principessa — 07 Avg 2008, 09:35
@Vladice, ni ja ne volim rastanke... To mi uvek pada najteze... ali kaze se da je uvek lakse onom koji ostavlja, samo ne znam da li je to bas uvek tako... ali kao sto si rekao, rastanci su neminovnost, ne mozemo ih izbeci, ma koliko to zeleli...
Ne dozvoli da ti se nesto suvise priblizi, jer sve sto je blisko postaje voljeno, a sve sto covek voli, pozeli da zadrzi, a zadrzati se nista ne moze zauvek...
Autor andrijana — 07 Avg 2008, 10:27
davno sam sebi obećala da ću sve rastanke ispratiti "zatvorenih očiju".
ali, slaba korist.
uvek boli.
Prijatno!
Autor domacica — 07 Avg 2008, 10:31
Ni ja ne volim rastanke...nekada ti rastanci su se odnosili na ljubav i prijatelje...a danas ...rastanak od prijatelja...od rodbine...mislim na sahrane...ali čovek kad preživi skoro pola veka...i to je deo života...nekad sam sve to izdržao...kao "pravi muškarac"...ali danas takvi rastanci ne prođu bez plakanja.
Pozdrav i prijatan dan !
Autor vastag — 07 Avg 2008, 10:38
nastasja, svi muškarci imaju emocije u sebi, ali ih iz raznoraznih sopstvenih slabosti i jačine zadržavaju zaključane u sebi. Ja ne umem. Ja život igram otvorenim kartama, pa sam samim tim i ranjiv. Hvala na lepom mišljenju, pozdrav!
Autor vladica — 07 Avg 2008, 10:55
siljka, e baš ta čudna težina, e baš ona boli. Zaboli do srži.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 10:55
principessa, na žalost život se ne može prespavati. A u stvari to ga čini ispunjenijim. Onda shvatimo kao smo i šta smo?
Autor vladica — 07 Avg 2008, 10:57
andrijana, mnogo mi se dopada tvoje razmišljanje.Ajde da te citiram ,,Ne dozvoli da ti se nesto suvise priblizi, jer sve sto je blisko postaje voljeno, a sve sto covek voli, pozeli da zadrzi, a zadrzati se nista ne moze zauvek...,, Ovu rečenicu ću upamtiti.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 10:58
domacica, neke stvari se mogu samo forme radi obećati. Ali emocije raskidaju te ugovore. Hvala.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 10:59
vastag, dobrodošao u krug istomišljenika. Eh, da svet veličine jednog fudbalskog igralište i tada bi bilo rastanaka.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 11:00
@Drago mi je da ti se svidja, i tu recenicu svako treba imati na umu...korisna je... i tacna...
Autor andrijana — 07 Avg 2008, 11:03
Sta bi sa mojim ostavljenim komentarom??? Nemam pojma.
Sada ne znam ni sta napisah!
Odavno nisam imala ovakve rastanke. A, emotivnost i osecanja koja opisujes nas i cine ljudima, zar ne?
Autor Pinokio — 07 Avg 2008, 11:08
andrijana, hvala još jednom.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 11:30
Pinokio, nemam ti ja pojima komšika šta bi sa komentarom?
Pa baš tako ljudi se baš po tome razlikuju, emocije su najdivnija ljudska osobina iako ponekad umeju da naprave bol.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 11:32
Osjecam da sam upravo u jednom "rastanku"...nisam sigurna, al osjecam da je tako..Nema rjeci,..nema pozdrava,..samo cutnja..A to bas BOLI!
Autor jadranka — 07 Avg 2008, 11:33
Vlajko, vesela ti majko, nepovezane mi misli, pa ću ih razdvojiti:
1. Rastanak "zanavek" ne postoji - što pre se to shvati ćoveku će biti lakše. Imadoh sreću da sam to saznao rano
2. Ja sam taman hteo da se rastanem sa blogosferom, ali sad se razmišljam
3. Nisi skroz u pravu. Kad se rastaješ s taštom, veselje se pravi i živi se u radosti i veselju, dok ne dođe opet
Pozdrav iz ravnice!
Autor Baladašević — 07 Avg 2008, 13:39
jadranka, pesnik LJubodrag Obradović izdao je knjugu poezije ,, Tvoje ćutanje mi govori,, Nije sve tako crno kako vidiš, mami svetlo na sledećem bregu...
Autor vladica — 07 Avg 2008, 13:53
Baladašević, pozdrav sa juga!
1.Voleo bih da je tako kako zboriš
2.Ja sam hteo par puta da napustim ovu orbitu, ali kako ti reče razmišljam
3.Moja tašta je umrla pre 15 godina, bila je izuzetna žena.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 13:57
Sjećaš li se stihova jedne pjesme počinje ovako " Oj drugovi jel Vam žao, rastanak se primakao....." Rastajale se generacije maturanata, vojnika, drugova. Ja sam to emotivnije doživljavao nego većina njih, možda se vremenom malo ogugla, ali uvijek , baš uvijek rastanci su mi neprijatni.Pozdrav
Autor mandrak72 — 07 Avg 2008, 14:34
Ma ko voli rastanke, neka se javi! Niko? Tako sam i mislila! Ni ja!
Autor sanjarenja56 — 07 Avg 2008, 14:55
Yep, kao i sa svim ostalim i rastanke prezivljavamo na sebi svojstven nacin. Baladasevic je jednu stvar naucio kao mlad, ja drugu: rastajem se brzo i sve dogadjaje zatvaram u "kutiju", kao memoare. A kad se opet sretnemo sa tim nekim kutija se otvori kao da i nije bio prekida. Jedino, nazalost, vremenom neke "kutije" se vise nikad ne otvore...
Autor Shadowdancer — 07 Avg 2008, 15:00
Ni ja ne volim rastanke...
Autor iluzija — 07 Avg 2008, 15:46
Mrzim rastanke, bole me, ubija me danima posle depresija..i sećanja na sastanke znaju da bole, jer znaš da je nešto bilo lepo, a da se to više neće vratiti.
Autor sonatica — 07 Avg 2008, 17:29
Svaki rastanak ostavi brazdu na srcu, bez reči, zamagljen pogled , dusa stisnuta, na usnama smešak pun bola.
Autor malaino — 07 Avg 2008, 17:37
Nisam nasla odgovor u pjesmi "Tvoje cutanje mi govori", ..Ipak, osjecam se super jer je,..progovorio..napokon!...
Autor Jadranka — 07 Avg 2008, 18:40
"Ta sećanja su najlepša i ništa ih ne može uprljati , pa ni rastanak."
amin!:****
Autor tuzna — 07 Avg 2008, 19:18
mandrak, kako se ne bih sećao. Generacije vojnika su ispraćane tom pesmom. Pa kažem ,ja nisam jedinka u ovakvom razmišljanju.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 22:37
sanjarenja, niko se ne javlja, džaba smo krečili :))
Autor vladica — 07 Avg 2008, 22:38
Shadowdancer, eh da. Bojim se tih kutija koje se nikad ne otvore, a ne želim da budu zatvarane. Ali život je to.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 22:40
iluzija, eto komšika onda bolje da se ne sastajemo, posle treba da ronimo suze ;)
Autor vladica — 07 Avg 2008, 22:41
sonatica, eto i ti na to gledaš sa najtužnije strane. Ali srećom posle tih rastanaka dolaze novi sastanci.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 22:42
malaino, otprilke tako nekako i sve to zafilovano tugom.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 22:43
tuzna , pa desi ti mala?:)
Ti to glledaš sa vedrije strane.
Autor vladica — 07 Avg 2008, 22:44
I ja isto tako secanjemm pobedjujem rastanak! A to zna da bude jos gore! Moze biti, ali ne mora da znaci ;) Pozdravljam te puno! Ovo me je bas pogodilo!
Autor mawina — 07 Avg 2008, 22:55
mawina, hvala na pozdravu. Nažalost ume dobro da pogodi :(
Autor vladica — 07 Avg 2008, 23:00
Bas me rastuzi... A ja mislila kad dodjem za VR da ti se javim. Pih... :((
Autor iluzija — 08 Avg 2008, 00:56
Obično se ne voli onaj rastanak kome je prethodio sastanak koji je očekivan s veseljem. U suprotnom, postoje i rastanci koji se vole. Rastanak s vojskom, na primjer, hehe.
Autor mladiluk — 09 Avg 2008, 01:19
iluzija, šta ćeš u VR, mnogo je daleko ;)
Autor vladica — 09 Avg 2008, 07:47
mladiluk, rastanak sa vojskom ne najveseliji rastanak i meni. Ja sam ušao u autobus i dugo razmišljao da ne dođu i vrate me ;)
Autor vladica — 09 Avg 2008, 07:48
kada bi mogli da upravljamo svojim osjećanjima kao na primjer automobilima onda bi mogli da biramo ko će nam se i da li će se isuviše približiti. A možda ni onda.
A rastanke ne volim.
Autor donna — 19 Avg 2008, 00:31
donna, lepo poređenje, ali kao što reče ne volim tastanke...boli!
Autor vladica — 20 Avg 2008, 23:16
sta kad rastanak boli jace nego sto mozemo da podnesemo
Autor casper — 20 Avg 2008, 23:22
casper, e onda je to kraj jednog perioda naših života...ali uvek postoji neki novi pogled, samo ga treba uočiti...
Autor vladica — 20 Avg 2008, 23:26