San u javi

Pokušavam danima da napišem pesmu za tebe!
Započnem prvu strofu pa je obrišem.Sto puta sam obrisao stihove.
Znam sve izrečeno je premalo.
Moram smisliti neke rečenice koje nisu napisane.
Nešto poput unikata. Da ljudi koji čitaju kažu : "Ovo prvi put čujem!"

Jer ti ne zaslužuješ obične stihove u kojima ću ti ja skinuti zvezde, voditi te za ruku kroz drvored breza i ljubiti te.
Ti zaslužuješ stihove još nenapisane. Reči još neizrečene.

Ti meni često na neke moje reči kažeš : "Ovo prvi put čujem!"
Zato još u predelima svoga mozga tražim taj rudnik reči, sakrivenih samo za tebe.
I pronaći ću ih. Obećavam ti! Biće to reči večnosti!