San u javi

Ne volim rastanke !

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 08:30

Ne volim rastanke !
Obično u meni izazivaju neku prazninu , kao da je jedan deo mene nestao u tom trenutku.
Tada u meni proradi ona negativna doza adrenalina , kad nekom kažeš saygoodbye i uvek u podsvesti pomisliš da je to vaše poslednje viđanje.
U tim trenucima ne mogu da sakrijem svoj izraz lica, svoje oči, drhtanje mojih ruku, lupanje srca.
I kad kažem, hey , ajde vidimo se , izgovaram tako lažno , da bih voleoda kažem : ne volim rastanke , bojim se rastanka, bojim se da tepogledam u oči , bojim se da u meni nećeš tada videti muškarca , većnekog slabića !
Ja u stvari preživljavam rastanak. Ne znam , da li je to uslovljenozbog moje nepredvidljivosti , zbog mog još nedozrelog bića u kožiozbiljnog čoveka, zbog nekog još uvek dečakog duha u meni koji mekadkad tera da činim ono što niko za nikoga ne bi učinio.
U svakom slučaju nikako ne volim rastanke , izazivaju u meni tugu koju ne mogu sakriti i koja se vidi i iz vasione.
Ali rastanci su neminovnost i ne mogu se izbeći. Kad rastanak dođe ,onda u meni ono vedro nebo postaje oblačno , sunčan dan postajesumoran. Zelena priroda , postaje siva.
Utihne svaka lepa misao i tada počinjem da se prisećam sastanka. Timsećanjem pobeđujem rastanak. Ta sećanja su najlepša i ništa ih ne možeuprljati , pa ni rastanak.
O da….. ne volim rastanke !

ne volim rastanke 



Powered by blog.rs