Čovek iz senke
Poslednje vreme, smirio sam svoj nestalni duh i ukotvio se u svoj dom i odatle delujem mirno i imam neopisivu želju da u narednom periodu živim neki život čoveka iz senke.
Ko je čovek iz senke?
Uveče imam neku šemu svog kretanja. Izađem, do kafane moga brata, kafane za koju sam oduvek tvdio da ima svoju dušu. Na proleće i u leto obično sedim za jednim stolom u bašti i odatle ispijajući čašicu istine, ja posmatram ćutke kretanje života na ulici.
Svake večeri u 15 do 10, jedan stariji čovek, sa torbom preko ramena i onim starim proleterskim kačketom, prolazio je pored kafane i gubio se u mračnoj ulici.
Po njemu sam mogao i sat da navijem. Čak i subotom i nedeljom. Svakog dana.
Toliko me zaintersovalo ko je on, ko je čovek iz senke? Niko nije znao, niko ga nije poznavao. Svi su samo odgovarali, a to je onaj što uveče prolazi pored kafane.
Bio sam baš opsednut tim čovekom da sam pitao i gazdu jedne prodavnice u kojoj je ulazio da kupuje. Ni prodavac nije znao ko je on, rekao je on dolazi ovde da kupi mleko i hleb. I tako svako veče, ništa drugo.
Ali ipak nisam želeo da budem nepristojan i da ga zaustavim i pitam: - "Gospodine vi svako veče prolazite ovde u isto vreme, čime se bavite?".
Ipak bi to bilo previše.
Jedne večeri u vreme kad je trebao da prođe nije prošao ulicom pored kafane. To me je štrecnulo. Ajde, pomislih možda je prošao nekom drugom ulicom. Sledeće večeri, opet ga nije bilo. Počela je da me hvata panika. I naredne nije prošao. Otišao sam do prodavnice i pitao prodavca da li ga je video? Kaže nema ga već par dana i njemu je bilo čudno.
Nestao je. Čovek iz senke je nestao.
Nekoliko dana, sam namerno dolazio i čekao ga. I onda otišao u crkvu, kupio sveću i upalio je za njega tamo gde se pali sveća za žive.
I ne znam da li je živ? I ne znam kome sam upalio sveću?
Možda sebi? Poželeo sam da i ja budem tako neprimetan, da niko ne zna za mene. Da ga zamenim. I da ja kupujem mleko i hleb i nestanem u noći.
Nije vazno jesi li neprimetan ili nisi, vazno je da zivis svoj zivot na svoj nacin!!!
Autor Pinokio — 01 Avg 2008, 11:26
upalio si sveću jednom dobrom čoveku. i ti to znaš.
jednom čoveku koji neprimetno živi svoj život i pušta druge da idu svojim putem.
Prijatno!
Autor domacica — 01 Avg 2008, 12:06
@Vladice, slazem se sa Pinokio, u pravu je! A lepo je od tebe sto si upalio svecu, to pokazuje dosta toga o tebi kao osobi!
Autor andrijana — 01 Avg 2008, 12:08
Neki ljudi svojim tihim životom izazovu pažnju, kao tebi ovaj čovek. Mi smo u komšiluku imali jednog dedicu koji je svako veče izlazio u pola devet, posle večere, da šeta.
Autor biljana — 01 Avg 2008, 13:17
Možda je bio Ratko Mladić :-))))))))))
Autor Tekstopisac — 01 Avg 2008, 13:53
Nasmejah se na komentar Tekstopisca!
Odoh ja neprimetno.....:)
Autor Pinokio — 01 Avg 2008, 14:43
Vladice, lepa priča. Baš lepa. Čovek iz senke, živi i pušta druge da žive...
Autor sanjarenja56 — 01 Avg 2008, 14:56
Hahaha Tekstopisac..
Ja sam hiljadu puta pozelela da sam stranac, da niko ne zna ko sam..tek neka pojava..ponekad je to tako dobro..a zaista, vrlo lepo sto si upalio svecu, to mnogo govori :)
Autor antistresna — 01 Avg 2008, 15:04
Svi mi u stvari često želimo biti neprimjetni i na neki način to i jesmo nekim ljudima na koje mi ne obraćamo pažnju, a sa druge strane su oni pristojni koji neće presretati i raspitivati se.
Možda si ti Dovla, ja ili bilo ko, na taj način nekome "čovjek iz sjenke".
Mogao si saznati, ali si eto, bio pristojan i poštovao njegovu privatnost.
Zaključih da ti je taj čovjek bio simpatičan.
Ma on je otišao negdje, svojim putem. Kao što svi idemo svojim.
Možda si danas ba prošao pored mene:))
Autor donna — 01 Avg 2008, 15:32
Ja pomislih isto sto i Tekstopisac.Mada,da ga nema znacilo bi da je uhvacen,a to bi sigurno znali!
Autor siljka — 01 Avg 2008, 16:07
Pinokio, da na svoj način to mi se dopada ;)
Autor vladica — 01 Avg 2008, 16:25
domacica, ja u stvari volim takve ljude iako ih ne poznajem. hvala
Autor vladica — 01 Avg 2008, 16:26
andrijana, znaš kako je ptica polomi krilo, pa je podigneš i staviš na visoko da je ne pojedu predatori. to je najmanje ono što sam mogao da tada učinim
Autor vladica — 01 Avg 2008, 16:28
biljana, ta privučena pažnja je bila zbog njegove mistike :)
Autor vladica — 01 Avg 2008, 16:29
Tekstopisac, grešiš. Ratka Mladića bih prepoznao, bio mi je komandant dok sam služio vojsku u Ohridu ;)
Autor vladica — 01 Avg 2008, 16:30
Pinokio, politika na mom blogu je zabranjena tema :)))
Autor vladica — 01 Avg 2008, 16:30
sanjarenja, taj je jako umeo da pusta druge da žive..
Autor vladica — 01 Avg 2008, 16:31
antistresna, hvala. Ja sam imao tu priliku da godinama u kratkim periodima budem stranac i bilo mi je jako lepo.
Autor vladica — 01 Avg 2008, 16:32
donna, tačno tako. Možda smo svi mi ljudi iz senke, ako nikome onda kosmosu. Ma nisam bona prošao pored tebe, prepoznao bih te iako ne znam kako izgledaš :)
Autor vladica — 01 Avg 2008, 16:35
siljka, nemoj curo haknuće mi blog ameri :)))))
Autor vladica — 01 Avg 2008, 16:36
Tekstopisac mi poremeti tok misli- ma to je bio dr.Dabić:p
Još kad bi nam rekao da li ga ne viđaš od petka ili ponedeljka- znali bismo kad je stvarno uhvaćen (da li po njegovoj ili zvaničnoj verziji)?;)))
A sad da se uozbiljim:) -lepa priča, kao i to što si mu upalio sveću za zdravlje! Inače- pinokio i sanjarenja56 su rekle sve, pa da se ne ponavljam...
Autor misha — 01 Avg 2008, 16:52
Voleo bih da sam samo senka, kao i taj covek. U danasnje vreme, postoje mnogo ljudi koji guraju nos u tudje stvari, bez da uopste pogledaju u svoje dvoriste. Iz tog razloga svi mi, verovatno, u sebi duboko zelimo da budemo kao taj covek. Mirni, spokojni, da nas niko ne dira i ne salece. Lepo je od tebe sto si mu upalio svecu. Svaka cast.
Autor amater — 01 Avg 2008, 18:14
mišo, hvala na komentaru, treba povremeno paliti sveću za zdravlje ljudi
Autor vladica — 01 Avg 2008, 22:21
amater, hvala na mišljenju.
Znaš kako, ja svoju senku često pravim u prirodi. Pobegnem u prirodu i tamo me niko niti vidi niti prati.
Autor vladica — 01 Avg 2008, 22:25
@vladica, teras ljude na analizu price, a ti bi da nestanes u noci? Gde bi, kazi! :)
Autor iluzija — 01 Avg 2008, 23:02
Priroda je najlepse utociste nas koji volimo zivot vise od svega ;-).
Autor amater — 01 Avg 2008, 23:10
iluzija, hm !
Jel' ti onako pitaš ili imaš nešto na umu ? Reci pa ću ti reći ;)
Autor vladica — 02 Avg 2008, 10:27
amater, tako je. Ja sam sada u mislima pokraj jednog jezera daleko od mene. Nekog ne istraženog kraja.
Autor vladica — 02 Avg 2008, 10:28