San u javi

Pa ovaj Novembar i nije bio neki mesec. Ali na kraju se malo izvukao, popravio mi utiske i sada plivam do ostatka Novembra zadovoljan. 
E sad počelo je jako čežnjivo i kako je koji dan prolazio tako je čežnja pretvarana u bol i na kraju u nekontrolisanu erupciju emocija. 
I sad ko je kriv? Pa niko nije kriv. U stvari kriva je ljubav. Pa u stvari da nema ljubavi ne bi bilo ničega od ovog mog razmišljanja. 
U Novembru sam u svakom slučaju ipak napravio mali pomak u svemu. Na neki način saznao sam ono što nisam znao, dobio ono što nisam očekivao i od jednog depresivnog meseca ja ga ipak proglašavam jednim od mojih uspešnijih meseca u godini. Ja još uvek čuvam onaj cvet koji mi je darivan još u leto, koji je sada je još lepši zamislite u Novembru. Kažu oće kiša da pada. Ma neka pada posle sunca koje me je posetilo ne smetaju mi kišne kapi. 
Zato neka polako sa srećom iscuri i neka ostane upamćen u lošoj-dobroj uspomeni. Srećan mu put!

E da, mašta ostaje večna za uvek. Ja umem da maštam i znam o čemu. Znam dobro!