San u javi

09 Jan, 2009

Ljubav

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 05:20

 

Njih dvoje se poznaju desetak godina. Ne, oni se poznaju sigurno par godina više. 
Njihovo poznanstvo je vanvremensko. 
I njihova je ljubav bila vanvremenska. 

Ja sam imao tu čast da ih upoznam. I svo vreme dok sam ih poznavao ja sam od njih učio. Učio sam kako se čuva ljubav.
Ne znam da li sam naučio, ali sam shvatio kako ljudi u sebi imaju neke posebne ljudske vrednosti koje se aktiviraju onda kad nisu u mogućnosti da žive zajedno.

Živeli su u dva različita grada. Ja sam živeo u gradu gde je živela ona. Nju sam upoznao sasvim slučajno u jednoj biblioteci, jer je ona volela da čita knjige. Jednom sam ja bio zamoljen od nje da joj ustupim knjigu koju je tražila i čekala na red par meseci. 
Od tada je stupila sa mnom u kontakt i rado mi pričala svoje misli i razmišljanja. 
Tako mi je jednom prilikom započela priču o njemu. O svojoj ljubavi koju je gajila kao retki cvet. Živeo je daleko od nje. Povremeno bi dolazio kod nje i ostajao par dana, a onda se bez traga gubio i tako svaka dva meseca otvarala se je njihova čarobna kutija ljubavi u kojoj su samo njih dvoje zavirivali.
Onda bi se i ona volšebno gubila na par dana, a kasnije bi mi ispričala da je odlazila kod njega i da je tada pokušavala da zaustavi vreme dok su bili zajedno.
Pričala mi je kako ga voli i kako se boji za njega. Kako strepi za njegovo kretanje ma gde on pošao. U njemu je videla nešto što nije imala u životu i to branila svom snagom svoga bića.
Rekla mi je jednom u besu : On je idiot, monstrum i raspakala se nad mojim ramenom. Pokušavao sam da odćutim i da je ohrabrim, ali sam znao da samo on može da je smiri, samo njegov zagrljaj, samo njegov pogled. 
Ja sam joj ipak bio samo dobar prijatelj koji je iznad svega želeo da ona bude dobro sa njim, jer sam video o kakvoj se ljubavi radi. 
I jednog letnjeg dana, pozvala me je telefonom i rekla. On je došao, želim da ga upoznaš!
Bilo mi je jako neprijatno da upoznam čoveka koga je ona volela, ali sam iznad svega želeo da vidim to biće koje ju je opčinilo. 
Došao sam u jedan kafe i prišao im za sto. 
Pružio sam ruku čoveku koga prvi put vidim, predstavio se i seo sa njima. Ona je sijala od sreće. Izgledala mi je jako drugačije, lepše. 
I tada sam video nešto što ću pamtiti celog života. Pogledavši ih u oči shvatio sam da se njih dvoje ogleduju u svojim očima. Oči su im tako divno sjale da sam bio očaran onakvim sjajem. Shvatio sam da ćuteći razmenivali ljubav i poželeo iznad svega da osetim taj žar i da ga doživim. Taj treptaj i ta pozitivna energija kao neka aura širila je osećaj prijatnosti na tom mestu. Ja sam tada bio opijen tuđom ljubavlju.

Nakon godinu dana, ona je napustila grad. Otišla je ni sam ne znam gde. Rekla mi je da će mi se javiti. Čuo sam da su uzdigli svoju ljubav i da je jako dobro čuvaju. I da su sopstvene nesporazume i greške pretočili u stenu stabilnosti. Oni su znali da nauče i izvuku pouku sopstvenih nesporazuma. Zato sada plivaju životom bezbrižno. A sve razmišljam da su neki ljudi sudbinski povezani i da se pronalaze i da su sa dve različite planete. 
A ja! Ja i dalje lutam za tim kamenom mudrosti i sagnem se kad god se sapletem o kamičak. I još čekam njen poziv, još uvek čekam da mi se javi!

 

ljubav

 


Komentari

  1. Takva ljubav zaista postoji...

    Autor casper — 09 Jan 2009, 09:26

  2. Аха!

    Autor betyn — 09 Jan 2009, 11:25

  3. Ljubav je katkad kao simbioza. Zato je ponekad nedokučiva običnim posmatračima. Samo sudionici znaju uzajmnu dubinu oka i snagu suze. pozdrav

    Autor mandrak72 — 09 Jan 2009, 16:40

  4. Dirljivo, lepo, skoro nestvarno...ali moguće. Ljubav je čudo koje samo pojedinci znaju da otkriju..mislim ovde na pravu ljubav.

    Veliki pozdrav!

    Autor sonatica — 09 Jan 2009, 17:02

  5. " A sve razmišljam da su neki ljudi sudbinski povezani i da se pronalaze i da su sa dve različite planete. "

    Apsolutno tacno!

    Autor stepskivuk — 09 Jan 2009, 17:27

  6. Ljudi se poznaju ili prepoznaju.
    Ljubavi se njeguju ili upropaste.
    U ljubavi nema pobjednika, svako se nečega na neki način odreći mora u ime ljubavi.
    A sve to čini vlastitim pristajanjem i vlastitom željom.

    Kad se javi, prenesi nam utiske:)

    Autor donna — 09 Jan 2009, 18:29

  7. casper, naravno da postoji

    betyn, I dont know what you mind with this your comments, but this is your choice

    mandrak72,baš tako sudionici najbolje znaju šta se dešava u ljubavi. Pozdrav i tebi.

    sonatica, sve je moguće samo treba imati široke poglede i složiti kockice. Pozdravljam te.

    stepskivuk, drago mi je da se slažeš.

    Autor vladica — 09 Jan 2009, 18:33

  8. donna, pozdravljam i potpisujem tvoje razmišljanje.

    Autor vladica — 09 Jan 2009, 18:35

  9. Neki parovi i bez rijeci znaju sto onaj drugi misli,govore jedno drugom ocima...nekad sam i ja mislila da sam sa nekim sudbinski vezana ali nekako je ta osoba prosla kroz moj zivot,jednostavno nestala i od tad bas i ne vjerujem u tu sudbinsku povezanost.Nema tu sudbine,sve je stvar da li se dvoje ljudi osjeca ili ne,da li su spremni i na smijeh i na suze kako bi odrzali svoju vezu...ljudi su tvorci svoje sudbine.Sada sam u braku vec 6 godina i opet ne mogu reci da nas je vezala sudbina vec ljubav,povjerenje i spremnost na kompromise.Uh sta ja sve napisa,eto zelim ti da ti ubuduce budes opijen svojom a ne tudjom ljubavi i da ti se ona javi...

    Autor grlica — 10 Jan 2009, 02:10

  10. ,,Neki parovi i bez rijeci znaju sto onaj drugi misli,govore jedno drugom ocima,,

    Eto grlice ja imam to bar za sada.
    A ovo je priča čiji sam ja pripovedač!
    I ja jesam opijen svojom ljubavlju.

    Autor vladica — 10 Jan 2009, 12:16

  11. Писац је хтео да каже да таква љубав постоји - заиста! Наравно, према искуству које ми је живот приредио, избор с тим нема никакве везе.

    Autor betyn — 10 Jan 2009, 13:10

  12. Mnogo puta sam bila na stvojoj stranici i dosta pročitala. Ovo je moj prvi komentar. Prelijepo si opisao ovu nesvakidašnju ljubav. Znalački. Zaista, to je tako, samo što ovakvih ljubavi nema mnogo. Sigurno se one dešavaju samo izabranima ili mi je ne znama prepoznati u ovom ubrzanom životnom tempu.

    Autor Diana — 15 Jan 2009, 11:53

  13. Diana, hvala na posetama i komentaru.
    U životu se ljudi sastaju i rastaju. Ponekad su ljubavi tako jake, ali ponekad proradi sujeta i od ljubavi života ostaje samo rastanak.
    U ovoj priči ja pokazujem kako se čuva ljubav i kako sve predrasude i sujeta mogu da se pobede. A onda ljubav postaje najlepši čin jednog života dvoje ljudi.
    Možda se dešavaju izabranima, ali kad se desi takva ljubav, samo treba zastati i prepustiti se puteljcima. Obično puteljci vode do najlepših predela.
    Brzina i tempo života samo bace prašinu ljubavi koja se ponudi, a ne uzmemo je.

    Autor vladica — 15 Jan 2009, 12:15


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs