San u javi

Ljubav

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 05:20

 

Njih dvoje se poznaju desetak godina. Ne, oni se poznaju sigurno par godina više. 
Njihovo poznanstvo je vanvremensko. 
I njihova je ljubav bila vanvremenska. 

Ja sam imao tu čast da ih upoznam. I svo vreme dok sam ih poznavao ja sam od njih učio. Učio sam kako se čuva ljubav.
Ne znam da li sam naučio, ali sam shvatio kako ljudi u sebi imaju neke posebne ljudske vrednosti koje se aktiviraju onda kad nisu u mogućnosti da žive zajedno.

Živeli su u dva različita grada. Ja sam živeo u gradu gde je živela ona. Nju sam upoznao sasvim slučajno u jednoj biblioteci, jer je ona volela da čita knjige. Jednom sam ja bio zamoljen od nje da joj ustupim knjigu koju je tražila i čekala na red par meseci. 
Od tada je stupila sa mnom u kontakt i rado mi pričala svoje misli i razmišljanja. 
Tako mi je jednom prilikom započela priču o njemu. O svojoj ljubavi koju je gajila kao retki cvet. Živeo je daleko od nje. Povremeno bi dolazio kod nje i ostajao par dana, a onda se bez traga gubio i tako svaka dva meseca otvarala se je njihova čarobna kutija ljubavi u kojoj su samo njih dvoje zavirivali.
Onda bi se i ona volšebno gubila na par dana, a kasnije bi mi ispričala da je odlazila kod njega i da je tada pokušavala da zaustavi vreme dok su bili zajedno.
Pričala mi je kako ga voli i kako se boji za njega. Kako strepi za njegovo kretanje ma gde on pošao. U njemu je videla nešto što nije imala u životu i to branila svom snagom svoga bića.
Rekla mi je jednom u besu : On je idiot, monstrum i raspakala se nad mojim ramenom. Pokušavao sam da odćutim i da je ohrabrim, ali sam znao da samo on može da je smiri, samo njegov zagrljaj, samo njegov pogled. 
Ja sam joj ipak bio samo dobar prijatelj koji je iznad svega želeo da ona bude dobro sa njim, jer sam video o kakvoj se ljubavi radi. 
I jednog letnjeg dana, pozvala me je telefonom i rekla. On je došao, želim da ga upoznaš!
Bilo mi je jako neprijatno da upoznam čoveka koga je ona volela, ali sam iznad svega želeo da vidim to biće koje ju je opčinilo. 
Došao sam u jedan kafe i prišao im za sto. 
Pružio sam ruku čoveku koga prvi put vidim, predstavio se i seo sa njima. Ona je sijala od sreće. Izgledala mi je jako drugačije, lepše. 
I tada sam video nešto što ću pamtiti celog života. Pogledavši ih u oči shvatio sam da se njih dvoje ogleduju u svojim očima. Oči su im tako divno sjale da sam bio očaran onakvim sjajem. Shvatio sam da ćuteći razmenivali ljubav i poželeo iznad svega da osetim taj žar i da ga doživim. Taj treptaj i ta pozitivna energija kao neka aura širila je osećaj prijatnosti na tom mestu. Ja sam tada bio opijen tuđom ljubavlju.

Nakon godinu dana, ona je napustila grad. Otišla je ni sam ne znam gde. Rekla mi je da će mi se javiti. Čuo sam da su uzdigli svoju ljubav i da je jako dobro čuvaju. I da su sopstvene nesporazume i greške pretočili u stenu stabilnosti. Oni su znali da nauče i izvuku pouku sopstvenih nesporazuma. Zato sada plivaju životom bezbrižno. A sve razmišljam da su neki ljudi sudbinski povezani i da se pronalaze i da su sa dve različite planete. 
A ja! Ja i dalje lutam za tim kamenom mudrosti i sagnem se kad god se sapletem o kamičak. I još čekam njen poziv, još uvek čekam da mi se javi!

 

ljubav

 



Powered by blog.rs