Tražim je
Jednog dana u jednom gradu pre ne sećam se koliko vremena, izgubio sam jednu devojku, prelepih očiju i lica zanosnog.
Pokušavam da je pronađem ali ne uspevam.
Vraćam se u taj grad i obilazim sve mostove tražeći da je ugledam i da mi daruje taj osmeh koji želim, za kojim čeznem.
Izgubio sam je jednog dana koji mi nije davao znakove da je posle toga još uvek ne mogu pronaći. I lutam kao onaj pas lutalica koji traži, a ne zna šta traži. Ja znam!
Ja tražim nju i jako bih bio srećan kada bih uspeo da je pronađem.
Ono lice koje mi se smešilo i pokazivalo svu dobrotu jedne duše ja sada ne vidim.
Kao da se svakim danom to lice gubi u mojoj viziji, a ja pokušavam da zaustavim i okamenim taj poslednji pogled i pozdrav iz nekih minulih vremena.
I onda pokušam da se vratim u jedan san, tada kada sam je prvi put video. Kada je pošla ka meni i nasmešila mi se, a onda nestala iz tog sna.
Znatno kasnije ja sam je pronašao, pa sad opet izgubio u moru nepreglednog prostora i vremena.
Tražim je kao kad neko traži neko drvo trešnjino u kome je urezao srce, u nepreglednom drvoredu.
Kažu da se šuma najbolje vidi kad se izađe iz šume, jer u šumi samo vidiš stabla.
Moram da izađem iz šume potrošenih emocija i ugledam najlepšu krošnju. To će biti ta trešnja koju tražim, tamo je ta devojka!
