San u javi

08 Jan, 2009

Ponekad

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 00:17

Ne znam kako da to zovem. Ponekad pomislim da je sve ovo samo neka priča koju šapuće reka.
Zastanem na tren da oslušnem te reči, i kako se primičem obali tako voda odnosi taj govor u neke druge pritoke. 
Ne mogu juriti za talasima jer sam slab da ih ispratim jer će poklopiti moje nemire i otupeti svu moju misao.
A šta ja uopšte i treba da mislim kad je misao kao jedna paukova mreža u kojoj se pecaju reči i samo jaka reč uspe da probije tu mrežu.

Volim da sedim pored vode i da se divim njenoj neukroćenosti, njenoj mirnoći, njenom besu.
Pa ipak voda u meni budi ona očekivanja i one potonule nade. Kao da očekujem da sa dna isplove, a ja ih u svojoj radosti privučem do obale. 

Volim kako se talasi praćakaju o obalu i polivaju zarobljene grane otpale sa drveća koje ih je zbog nečega odbacilo onako kako ptice odbace prekobrojne ptiće i prepuste ih na nemilost prirodi. 
Često se vraćam reci. Čak i kad je okove zima i onda kad je zapljuskuju kiše. I onda se zagledam u jednu tačku koja me jako hipnotiše i zamrzne moj pogled bez treptaja bez ikakvog pokreta mojih očiju. 

Ponekad, samo ponekad pomislim da reke teku onako kako ih mi u mislima usmerimo. Da tok odlazi tamo gde ga pošaljemo, gde poželimo da neko neznan rukom dotakne te talase. 
Samo ponekad!

ponekad 


Komentari

  1. Car reke i jeste u tome da je dodirnula mnoge obale i mnoge misli pre nego sto je stigla do tebe da bi nesmanjenom lepotom i tako obogacena zeljama i mislima nastavila dalje.

    Autor shadow — 08 Jan 2009, 10:43

  2. Знаш ону изреку да никад не стајеш ногом у исту реку?
    Панта реи.
    Хеј, волела бих да сам у криву и да нема неке прикривене сете у твојим реченицама.
    Мир Божји, Христос се роди.
    Све реке теку, тако је одувек, а крај обале може бити врло лепо. Зависи мало и од нас. Срећу и добре вибрације ти шаљем првим таласом, у пакету са рибицом од злата.

    Autor betyn — 08 Jan 2009, 13:31

  3. Neka misli plove kao riječni talasi, neka dodiruju i spajaju obale.

    A neka rijeka ponekad i uzvodno krene, snagom misli:)

    Autor donna — 08 Jan 2009, 13:37

  4. U mome gradu nalazi se usce dviju rijeka,krajiskih ljepotica, i pomisli samo koliko su one dodirnule obala,misli ,osjecanja...koliko prica one nose u svojim dubinama

    Autor grlica — 08 Jan 2009, 13:53

  5. Vladice, reka je danas potpuno zaledjena.
    I cuti.
    Cak se i ne pomera.

    Autor casper — 08 Jan 2009, 18:56

  6. shadow, nastavila dalje do nekih novih ljudi, do nekih novih misli, do uzburkanog srca koje će se nasmešiti tim mislima.

    betyn, nisam čuo za tu izreku.
    Vaistinu se rodi!
    Hvala za sve pozitivno, a ribice zlatne me prate kroz život, samo se još borim da upecam jednu posebnu popločanu dijamantima.

    donna, eee vidiš kako znaš ;)
    Ja to umem i znam recept kako se to radi.

    grlica, sve te priče ostaće upaćene u rečnim dubinama, samo će pojedinci uspeti da ih izvade sa dna i ispričaju ljudima.

    casper, ma nemoj :)))
    Koja reka je zamrznuta ona u tvojoj kofi na terasi :))
    Reke su sve bez leda i neumorno teku;)

    Autor vladica — 08 Jan 2009, 23:49

  7. Ne moras da se svadjas odmah.... reka ne moze biti u kofi....
    Raspitaj se pa ces znati.... reka je danas bila zaledjena

    Autor casper — 09 Jan 2009, 00:07

  8. Sad procitah da si bio na putu....
    Pa zato i ne znas gde je reka zaledjena:))))))
    Opravdano!

    Autor casper — 09 Jan 2009, 00:15

  9. ipak... to ponekad je i više nego dovoljno.
    noćas me slična razmišljanja zaokupiše, ne znam da li je tome doprineo tvoj post, tj. šta je tu uzrok a šta posledica :)
    tek, pročitah ga više puta.
    odlično napisano.

    Autor kaleidoskop — 09 Jan 2009, 00:22

  10. casper, ko se bre svađa?:)))
    Das znaš da idem da proverim ;)

    kaleidoskop, eh, ponekad nedostaje samo jedan pogled, jedan sekund pogleda da se isplete najlepši milje emocija.

    Autor vladica — 09 Jan 2009, 10:12

  11. E pa uspeo si svojim mislima da pošalješ ovu reku do pritoka naših srca, sada ta tvoja reka osećanja i ljubavi teče našim venama i prolazi kroz naša kamena srca i čini ih mekšim i osećajnijim. Tvoja je reč tanka kao nit svile, sjajna kao grumen ćilibara i beskrajna kao odsjaj sunca po vrelom danu, ali je zasigurno jača od bilo koje mreže. Tvoja će reka, ploviti dugo i daleko, a kada se ona bude ulivala u more ljubavi i sreće, svi ćemo biti prisutni i našim mislima je podržati na dugo putovanje po svim morima i okeanima ovoga sveta.
    :))) hej čoveče inspirišeš me, teraš suze na oči, izvini što smaram ovolikim glupostima, ali to je jače od mena:)))pozz!

    Autor usnula avanturistkinja — 03 Mar 2009, 22:39


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs