San u javi

03 Jan, 2009

Purpurni sneg

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 01:57

 

Drugo veče jedne Nove godine. 
Napolju pada sneg. Pada tako geometriski precizno.
Pada tako nečujno.
Volim da gledam kako pada sneg i jako me podseća na bezbrižno detinjstvo. 
Sećam se svoga dede koji me je izvodio na ulicu i krišom u džep stavljao čokoladicu ,,životinsko carstvo,,.
Sećam se njegovog osmeha koji mi je darivao nekoliko godina mog života jer je umro kad sam ja već pošao u školu.
Kao dete od osam godina još pamtim njegove reči : Sine nikad nemoj da ubijaš mrave jer i njih boli!
Od tada nikada nisam zgazio mrava sa namerom i nisam ih ubijao ni kada su mi se ponekad uselili u kuću. 
Kada sam odlazio na sankanje i kada sam dolazio kući sav oznojen od trčanja za sankama on je bio taj koji me je sačekivao u dvoriše i brzo me u suturenu kuće presvlačio da me roditelji ne bi istukli. 
Bio je moj zaštitnik tih devet godina života koje su u stvari bile godine kada sam imao svog zaštitnika. 
Kada je on otišao ja sam nekako ostao sam na ledini života jer posle toga je sve bilo nekako surovo i osećao sam da me niko ne štiti. 
Moji roditelji preokupirani poslom nisu mogli da mi posvećuju vreme kao deda. 
Od tada sam krenuo da se borim kroz život svojom samostalnošću i često bio izložen jakim udarima kojima je trebalo odoleti.  
Nikada me više nije niko štitio. Kao neki meteor koji je lebdeo kosmosom i čekao da udari u neku planetu i pretvori u prašinu. 
I ove večeri sa prozora gledam sneg i u mislima priželjkujem da na tren ugledam ono nasmejano lice koje se nikada nije namrštilo nikada povisilo glas na mene i besprekorno se brinulo o meni. 
Znam da je nemoguće vratiti vreme i obrisati događaje ali bih voleo da se bar mislima češće vraćam na svoje uspehe i poraze. Da se vraćam na svoje ispravne postupke i svoje greške. Znam da je nemoguće obrisati iskazanu reč. Znam da je nemoguće znam ja to znam!
Osećam da mi ponekad nedostaje njegov umirujući glas koji bi u meni smirio uragan. Osećam ali znam da je nemoguće. 
Ponekad pomislim da me prati odozgo onda kad mi je potreban mir u glavi onaj mir kad trebam da nešto važno prelomim, da nešto važno kažem. Jako mi nedostaje ta reč razuma. Jako mi nedostaje taj lik. Umirujući i mio pogled plavih očiju, čudnih plavih očiju.
Napolju sneg postaje u mojim očima purpuran. To ga on boji da mi osvesti um!

 

 


Komentari

  1. Ja jako volim sneg... Ali samo kroz prozor... JAKO sam zimogrozan... :D
    poz

    Autor smile — 03 Jan 2009, 03:52

  2. Evo ga pada pa ne prestaje. A lepo pada zaista. Auto malo ševuda jer je ispod snega led, ali je sve prelepo.

    Autor vladica — 03 Jan 2009, 12:05

  3. Dok čitam tvoj tekst kroz prozor gledam kako promiče snijeg. Nečujno, baš kao što i napisao. I vratio si me svojom pričom u djetinjstvo, u zagrljaj moj đeda koji je imao, isto tako, čudne, najljepše plave oči, koje su mi dale mnogo radosti i ljubavi.
    Život nas je primorao da odrastemo, da se borimo, da samo ponekad možemo da budemo djeca i da se osjetimo nezaštićenim.
    Ponekad baš to, najviše nedostaje. _Topli zagrljaj i oči pune razumjevanja. Jer oči, pogled, često kažu više od hiljadu izgovorenih riječi.

    E sad znam od koga si naslijedio tu boju očiju Dovla:)

    Autor donna — 03 Jan 2009, 16:05

  4. donna :)
    Evo 24 sata kasnije moj grad je zavejan. A sneg ne prestaje da pada već podgreva u meni neke misli koje izazivaju u meni blagi osmeh.
    Vidiš naše dede su ipak iako nismo uspeli da se puno radujemo sa njima, ostavile nama jake uspomene. I lepo je setiti se, jer uspomene ostaju za uvek!

    E sad oko očiju :)
    Pa hvala :) Ali!
    Ja lepše oči od tvojih nisam video, pa rekoh eto i ja :)

    Autor vladica — 04 Jan 2009, 13:18

  5. Vratio si me u detinjstvo ovom prelepom pricom. Moj deda je iznenada otisao kad sam imala dvadeset godina, bio je moj andjeo cuvar...jos uvek je to mesto prazno...imao je predivne nebesko plave oci....
    #Nije nekad vazno koliko ljudi ostanu dugo sa nama vec sta nam ostane od nih...

    Autor sarah — 12 Jan 2009, 10:53

  6. mada ja osećam da on mene čuva u mojim nekad stupidnim odlukama i brani me od propadanja u nevidljivim jamama

    Autor vladica — 12 Jan 2009, 13:15

  7. komentara i saveta, zelim da pomognem mladima.

    Autor postella clothing — 02 Jun 2010, 22:33


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs