San u javi

02 Jan, 2009

Suđeno mesto

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 01:37

Ali sada osećam kako ponovo postaje opipljivo sećanje na nju koje me obavija. Osećam da ona mene doziva putem okolnosti koja se zove hotel Delfin. Tako je, ona mene sada opet traži! A ja ću moći da je ponovo sretnem samo ako opet budem pripadao hotelu Delfin. I, najverovatnije, ona je tamo i - ona zbog mene plače.
Dok posmatram kišne kapi pokušavam da zamislim kako pripadam nečemu. Onda pokušam da zamislim kako neko zbog mene plače. Osećam to kao neki užasano dalek svet. Kao događaj s Meseca ili s nekog takvog mesta. Na kraju krajeva, to jeste san. Koliko god pružao ruku u daljinu, ma koliko brzo trčao, čini mi se da tamo ne mogu da stignem.
Zašto bi iko plakao zbog mene?
Ne, ipak ona mene doziva . Negde iz hotela Delfin. A i ja u sebi to priželjkujem. Da pripadam tamo. Da budem deo tog neobičnog i meni suđenog mesta.

isečak iz knjige Igraj, Igraj, Igraj. Haruki Murakamija 

hotel  


Komentari

  1. E pa nije dobro ako iko zbog nekoga plače. Ali ponekad se dešava svima nama.
    Pripadamo samo onde gdje nam je srce, gdje nam misli putuju, gdje nas oči gledaju, posmatraju, pa makar i suzne.

    Dobro jutro Vladice:)

    Autor donna — 02 Jan 2009, 07:01

  2. Ne treba plakati. Ako ti je mjesto suđeno, suđeno će ti biti. Samo strpljenja. Jednačina okolnosti, neobjašnjivih obrta i želja rješiva je samo ako se uzme u obzir faktor vremena. Strpljivo. pozdrav

    Autor mandrak72 — 02 Jan 2009, 08:20

  3. Dobro jutro donna, ova prva jutarnja kafa me je razbudila :)
    Imam jednu zapisanu misao koja kaže :

    ,,Mnogo puta u našim zivotima, mi smo bačeni, zgužvani, prizemljeni zbog odluka koje donosimo i okolnosti koje nam se nađu na putu.
    Osećamo da smo manje vredni, ali bez obzira na to šta se dogodilo ili šta će se dogoditi, vi nikada nećete izgubiti svoju vrednost, prljavi ili čisti, pogužvani ili konačno pognuti, još uvek ćete biti vredni onima koji vas vole.
    Vrednost našeg života nije u tome što mi radimo ili koga poznajemo, vec pored koga smo. Vi ste posebni i nemojte to nikada zaboraviti!,,

    Ja znam gde pripadam.

    mandrak72, kažu da su suze govor duše i pokazivanje njene čistoće. Kad kažeš kao u nekoj kafani daj da popijemo još koju tako i treba pustiti još koju suzu. Nije sramota kad i muškarac zaplače! A strpljenje je majka čekanja. Treba razlučiti u životu šta treba, a šta ne treba čekati.

    Autor vladica — 02 Jan 2009, 11:23

  4. sudjeno mjesto...da li je to ono mjesto kome se stalno vracamo ili ono od koga stalno bjezimo a ono nas prati,kao sjena...Sto kaze donna pripadamo tamo gdje nam je srce...ima dosta mjesta gdje me stignu uspomene,ali ja se trudim da ih zaobilazim..."HOTEL BALKAN RANO UJUTRU A MI VISE NISMO TU,HOTEL BALKAN SLUZBA BUDJENJA,NISAM TU,NISI TU,U HOTEL BALKAN SE VRACAM U SNU..."

    Autor grlica — 02 Jan 2009, 15:43

  5. Ono što je sudjeno ne možemo promeniti...Lep odlomak...

    Pozz

    Autor malaino — 02 Jan 2009, 15:58

  6. grlice, teško je zaobilaziti uspomene. One ostaju za uvek urezane u jednoj od soba našeg mozga. Protiv uspomena se ne treba ni boriti. One su deo nas zato ako ti se ukaže prilika idi u hotel Balkan naruči kafu. E onda ćes se nasmešiti i potisnuti iz sebe nemir.

    malaino, sudbina je nešto što se određuje našim rođenjem. Samo sudbinu treba čekati.

    Autor vladica — 02 Jan 2009, 23:23


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs