San u javi

Njegova pesma

moja poezija — Autor vladica @ 22:20

Otisak prstiju na stolu još stoji
I strune gitare još uvek trepere
Osluškujući noć kako se sa zvezdama ljubi
Kao povijena breza na usamnjenom putu
On se tetura kroz staze noćnog puta
A nekad je i on strasno voleo
Dok sada svira gitaru zaljubljenim dušama
U noći njegove izgubljene nade.
I još odzvanja u noći taj tužni zvuk gitare
Kao da i gitara zna da plače
I oplakuje njegov život na litici izgubljenog sna.
I oplakuje njegovu tugu za njom
Za tom ženom izgubljenom u nekom sutonu
U tom danu bez povratka
U toj čežnji za nekim koga više ne vidiš.

2 Komentari | 0 Trekbekovi

Tačka prekida

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 10:33

A gde je tačka prekida? I šta je to prekid?
Pa valjda posle prekida ima nastavka, u nekoj novoj metamorfozi života!
Ne postoji kraj, već postoji novi početak, nove navike, novi oblici i novi minuti života.
Postoji samo jedan prelaz, nešto kao neka granica kad prelaziš iz države u državu, kao kad menjaš agregatno stanje i posle leda koji se otopi ostaje voda.
Ali zar to nije ista ta vodu koju možeš nanovo zalediti?
Ništa nije večno, sve je večno!
Napisana reč za uvek ostaje. I ako je printaju neki novi postaje večna. Ako je obrišu odlazi u večni zaborav.
Sve je zamšeno u ovom univerzumu beskonačnih misli, obojenih lakim dodirom mašte.

E da, mašta ostaje večna za uvek. Ja umem da maštam i znam o čemu. Znam dobro!

5 Komentari | 0 Trekbekovi

Negde...

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 20:54

Nalazim se u nekom dalekom gradu, daleko od mog doma.
Umoran sam, jako sam umoran, ne znam od čega.

Samo mi jedna misao dodiruje mozak.
I ta misao, kao fluid, prolazi mojim telom.
Obuzima me radost, obuzima me tuga.
Smešim se, znaš ti zašto!
Tebi kažem!
Znaš TI.

Umor mi je isprao mozak, ispraznio ga.
U onom tajnom delu mozga sakrilo se ono što nedam, nedam, ne dozvoljavam da mu se priđe.

Baš sam se umorio, idem da spavam.

Laku noć gde god da si.

Tvoj JA.