Negde...
Nalazim se u nekom dalekom gradu, daleko od mog doma.
Umoran sam, jako sam umoran, ne znam od čega.
Samo mi jedna misao dodiruje mozak.
I ta misao, kao fluid, prolazi mojim telom.
Obuzima me radost, obuzima me tuga.
Smešim se, znaš ti zašto!
Tebi kažem!
Znaš TI.
Umor mi je isprao mozak, ispraznio ga.
U onom tajnom delu mozga sakrilo se ono što nedam, nedam, ne dozvoljavam da mu se priđe.
Baš sam se umorio, idem da spavam.
Laku noć gde god da si.
Tvoj JA.
7 Komentari |
0 Trekbekovi