San u javi

Njegova pesma

moja poezija — Autor vladica @ 22:20
Otisak prstiju na stolu još stoji
I strune gitare još uvek trepere 
Osluškujući noć kako se sa zvezdama ljubi 
Kao povijena breza na usamnjenom putu
On se tetura kroz staze noćnog puta
A nekad je i on strasno voleo
Dok sada svira gitaru zaljubljenim dušama
U noći njegove izgubljene nade.
I još odzvanja u noći taj tužni zvuk gitare
Kao da i gitara zna da plače 
I oplakuje njegov život na litici izgubljenog sna.
I oplakuje njegovu tugu za njom
Za tom ženom izgubljenom u nekom sutonu 
U tom danu bez povratka 
U toj čežnji za nekim koga više ne vidiš.
 
 

Tačka prekida

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 10:33
A gde je tačka prekida? I šta je to prekid? 
Pa valjda posle prekida ima nastavka, u nekoj novoj metamorfozi života!
Ne postoji kraj, već postoji novi početak, nove navike, novi oblici i novi minuti života.
Postoji samo jedan prelaz, nešto kao neka granica kad prelaziš iz države u državu, kao kad menjaš agregatno stanje i posle leda koji se otopi ostaje voda. 
Ali zar to nije ista ta vodu koju možeš nanovo zalediti?
Ništa nije večno, sve je večno!
Napisana reč za uvek ostaje. I ako je printaju neki novi postaje večna. Ako je obrišu odlazi u večni zaborav. 
Sve je zamšeno u ovom univerzumu beskonačnih misli, obojenih lakim dodirom mašte.

E da, mašta ostaje večna za uvek. Ja umem da maštam i znam o čemu. Znam dobro!

 



Powered by blog.rs