San u javi

Ovih dana pokušavam da sastavim misli koje mi se nekako kao tanke niti prekidaju i ostaju nepovezane. Ovih dana pokušavam da što češće koristim reč ,,ljubav,, kao neki sopstveni odbrambeni mehanizam. Ovih sam dana neka svoja razmišljanja stavio pod eutanaziju i čekam neko novo vreme da ih oživim. 

A reč ljubav, je kao da uključim peć u hladnoj prostoriji i onda se zagrevam pored nje. Sama reč ljubav u meni podstiče hiljade misli. Baš one misli koje su kao neka vojska koja se bori protiv loših sopstvenih razmišljanja. U toj borbi bivam iscrpljen, ali uvek pobedi ljubav i njen nagon da znam zašto se borim. 

I možda je sreća u svemu što imam takvo oružje u neprekidnoj borbi sa samim sobom. Možda ja na neki način povređujem ljude oko sebe predstavljajući im moje Krstaške emotivne ratove, ali znam da ta namera ne postoji i želim da i oni znaju.

Kako god nastavaljam borbu sa vetrenjačama u neprekidnoj liniji pokretne trake moga života.

Dobro je dok mi u toj borbi pomaže ljubav! Šta ću ako je ne bude?