Jutros u 7 , zvonio mi je sat na mobilnom. Ustao sam malo mrzovoljno , ali sam se vrlo brzo organizovao. Moja najlepša polovina , je već ranije ustala i otišla na groblje , danas je pobusati ponedeljak izlazi se na groblje.
Popio sam mlaku kafu , pa se onda spustio kod roditelja u susednu kući , tamo sa njima živi i moj brat , koji je još uvek u bolnici . Čekaju se analize iz Beograda ... pa dečko još uvek leži i mogu misliti kako se nervira , mada ne pokazuje. Popih i tamo , mlaku kafu koju je moj otac skuvao .
Po povratku u kuću , počeh da tražim punjač za mobilni , nema ga nigde i setih se da je moja najdraža ćerkica juče koristila taj punjač i nesvesno ga strpala u torbu , a već je otišla natrag za Beograd. i tako ostadoh ja bez punjača.
Samo što sam to konstantovao , zvoni mi mobilni , ja još kući , te mi poslovni partner javi da odustaje od narudžbine jer se već snašao . OK , nije mi prvi put. Odem ja do banke , da uplatim neki novac , i da podignem novac koji trebam uplatiti na kreditnu karticu. Kažu puko im sistem. Uplate vrše , isplate ne ! Nije ni to prvi put.
Iskoristim priliku da odem do službenice koja radi sa klijentima i ona me obavesti da su u mojoj banci ukinute neke pogodnosti , zbog pronevere direktora i radnika u istoj banci. Ko je pratio dešavanja setiće se koja je to banka , jer ne želim da je pominjem u ovom postu. Lepo , ... ne sve lepše od lepšeg me danas poteralo.
Opet mi zvoni mobilni , javlja mi se čovek koji je naručio neku robu , te me očekuje. Odoh ja , i ovaj mi saopštava , da nije odustao , ali da nije naplatio neka potraživanja pa da odlaže uzimanje te robe. A ja robu naričio , treba da stigne. Sve lepše od lepšega !
Uključim kompjuter , sednem , popijem vruću neskafu, ustanem i zakačim rukom porculanski ukras koga sam dobio iz Jerusalima , i kako je pao , raspska se na komade. To mi je bila kao neka vrsta amajlije.
Otvorim usta kao riba na suvom i zagledam se u ogledalo i počnem u glas da pričam sam sa sobom : Ovo ti neko testira izdržljivost ... ali ti si puko čoveče , puko si kao ovaj porcelan. Ne , porcelan nije puko , to ti se pričinjava , ti si puko !
U tom trenutku , nailazi jedna moja rođaka sa mužem. Vide me da sam nešo out , pa mi ponudiše da odemo do kafića . Zaključam ja vrata i odosmo u sred radnog vremena, i baš me zabole uvo za posao , a oba moja broja mobilnog sam isključio da me niko ne uznemirava. Juče sam bio u isposnici pored manastira Prohor Pčinjski , poželeh da odem tamo i da se ne vraćam. Zašto , videćete u mom narednom tekstu , kad Vam prenesem taj jučerašnji izlet.
Ajd’ sad da ste mi zdravi i živi , srećan dan Vam želim !
