Nismo nikada
Ne, mi se nikada nismo poljubili strasno,
Ali smo tu strast skrivali jedno od drugog
Negirajući da nam je u skrivenim mislima jedna tajna misao.
Mi se nikada iskreno nismo ni zagrlili.
Jesmo samo u danima tvoje, naše tuge i to je sve
Mi nikada nismo poželeli jedno drugog, možda u snovima
I taj san sanjali smo u isto vreme, iste noći i kada smo se probudili taj san smo zaboravili.
Takvi snovi se ne pamte.
Čak ni naši pogledi nisu smeli da se ukrste i zaustave.
Od straha, da nam se bar pogledi ne zagrle.
Možda su nam se misli na tren ukrstile, pa nam neke druge misli odvojiše te naše, tvoje i moje.
Pokradeni od samih sebe, mi smo ostali sami na pučini čežnje.
Gledajući ka nebu, gledali smo istu zvezdu u isto vreme, a da to nismo ni znali.
A ta zvezda svetlucala je našim očima i ispisivala poruke koje nismo razumeli.
Znaš, najzvezdanije nebo je tamo u našoj blizini.
Znaš ti gde je.
I kad jednom budeš otišla tamo, seti se i pogledaj u nebo.
U mnoštvu zvezda ugledaćeš onu našu.
To je ona zvezda koja gubi sjaj i gasi se, lagano se gasi.
Tada zatvori oči i zaboravi, sve zaboravi.
