San u javi

01 Avg, 2010

Poslednji krug

putopisi — Autor vladica @ 14:02

Danas sam vozio svoj bajs. Poslednji put. Okrenuo sam poslednji krug. Vratio se kući. Oprao ga i stavio na prodaju.
Kažu mi kupac će se brzo javiti. A ja se osećam tako prazno baš kao da mi se otkinulo jedno parče života.
Rešio sam da ga prodam i da više nikada ne kupim drugi.
Da prestanem zauvek da neumorno vrtim pedale i krstarim samo meni željenim putevima.
Odluku o prestanku voženja bicikla sam doneo sa velikom težinom u srcu.
Morao sam. Ne zbog zdravlja, već zbog mog duha, koji me toliko nekad opsedne da ne umem da se zaustavim, da ne umem da pritisnem kočnicu. Krajem maja, nemirni duh u meni nije umeo da me zaustavi kada sam svojim bajsom prešao kilometre teških uspona i kada umalo nisam završio sa svojim životom, jer nisam znao da se zakočim, mislivši da ne treba pritisnuti kočnicu.

A bilo nam je lepo. Krstarili smo na hiljade kilometara ja i on ćuteći.
Kilometri nade, lepote prirode, predivni pejzaži, ostali su iza mene.
Ostalo je i nedovršenih putovanja kada sam rešio da prokrstarim ovom mojom zemljom i spustim se na more.
Imam jako pomešana osećanja u vezi odluke koju sam doneo, ali znam da je u ovom trenutku moja odluka ispravna.
Možda već sutra neće biti tako, i možda će me žal savladati, ali znam da ću morati izdržati ma koliko bio tužan.

Kada sam malopre ostavio svoj bajs, ne krijem poljubio sam ga i pustio suzu.
Ja ne želim da svoj svet vidim u ruševinama.
Ne ja nisam nikakav slabić. Mogao bih da se pobijem i sa tramvajem!
Ali danas sam jako slab, tanak i moje emocije u vezi moje odluke prelivaju se kao dugine boje.

Nije lako doneti odluku da prestaneš da radiš ono što voliš, pa i da se odvajaš od stvari koje su ti drage.
Na žalost, mora tako, neke stvari i događaji se ne mogu predvideti, ali vreme je da pritisnem kočnicu!
 
A kada bih se ponovo rodio, ja bih želeo da budem luđi nego što jesam danas,
da ne budem više idealista, da pravim stvarne, a ne imaginarne greške i živim stvarni život.
Odlučio jesam, rizikujem na jednu Andrićevu misao:  Posmatraj čoveka. I, ako vidiš da se nikada ne koleba, ne predomišlja, da je uvek siguran u sebe i da potpuno veruje u ono što kaže, i samo u to, da ne zna ni za oklevanje pred odlukom, ni za kajanje posle nje, znaj da je taj čovek kurva ili kurvin sin. I kloni ga se koliko možeš!

Zbogom moj čelični konjiću!

 sb

 


Komentari

  1. Divno, tuzno i fantasticno!

    Autor malakriticarka — 01 Avg 2010, 15:47

  2. pretužna priča..
    nadam se da si donio ispravnu odluku...sretno :))

    Autor tajanad — 01 Avg 2010, 16:18

  3. malakriticarka, pa meni je zaista tužno, ali proći će to. Vreme će oprati sve likove!

    tajland, nadam se da je odluka ispravna, jer ja ne umem da stanem, a to ne valja. Hvala

    Autor vladica — 01 Avg 2010, 21:39

  4. o jbm ti....

    sad, ovo me podsetilo... mi se selimo uskoro... pa, ja moram da ostavim (poklonim/prodam) svoje biljke... a biljke su meni zivot...

    ne znam sta da ti kazem.

    znam samo da sam rekla da tamo, gde odem, necu kupovati biljke, sve dok se jednom ne skrasimo negde na planeti. ovaj bol ne mogu ponovo.

    a samokontrola mi je najjaca strana.

    Autor nastasja — 02 Avg 2010, 14:41

  5. ode bajs nastasja, ode. Srećan mu put. Ode za Novi Sad. Neka uživa tamo neko u vožnji. Ja ne umem, ja ne umem da stanem. To nije dobro. Samokontrola mi nedostaje, ali ću ono što ne mogu da zauatavim u sebi početi da malo pomalo amputiram

    Autor vladica — 02 Avg 2010, 21:35


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs