Poslednji krug
Danas sam vozio svoj bajs. Poslednji put. Okrenuo sam poslednji krug. Vratio se kući. Oprao ga i stavio na prodaju.
Kažu mi kupac će se brzo javiti. A ja se osećam tako prazno baš kao da mi se otkinulo jedno parče života.
Rešio sam da ga prodam i da više nikada ne kupim drugi.
Da prestanem zauvek da neumorno vrtim pedale i krstarim samo meni željenim putevima.
Odluku o prestanku voženja bicikla sam doneo sa velikom težinom u srcu.
Morao sam. Ne zbog zdravlja, već zbog mog duha, koji me toliko nekad opsedne da ne umem da se zaustavim, da ne umem da pritisnem kočnicu. Krajem maja, nemirni duh u meni nije umeo da me zaustavi kada sam svojim bajsom prešao kilometre teških uspona i kada umalo nisam završio sa svojim životom, jer nisam znao da se zakočim, mislivši da ne treba pritisnuti kočnicu.
A bilo nam je lepo. Krstarili smo na hiljade kilometara ja i on ćuteći.
Kilometri nade, lepote prirode, predivni pejzaži, ostali su iza mene.
Ostalo je i nedovršenih putovanja kada sam rešio da prokrstarim ovom mojom zemljom i spustim se na more.
Imam jako pomešana osećanja u vezi odluke koju sam doneo, ali znam da je u ovom trenutku moja odluka ispravna.
Možda već sutra neće biti tako, i možda će me žal savladati, ali znam da ću morati izdržati ma koliko bio tužan.
Kada sam malopre ostavio svoj bajs, ne krijem poljubio sam ga i pustio suzu.
Ja ne želim da svoj svet vidim u ruševinama.
Ne ja nisam nikakav slabić. Mogao bih da se pobijem i sa tramvajem!
Ali danas sam jako slab, tanak i moje emocije u vezi moje odluke prelivaju se kao dugine boje.
Nije lako doneti odluku da prestaneš da radiš ono što voliš, pa i da se odvajaš od stvari koje su ti drage.
Na žalost, mora tako, neke stvari i događaji se ne mogu predvideti, ali vreme je da pritisnem kočnicu!
A kada bih se ponovo rodio, ja bih želeo da budem luđi nego što jesam danas,
da ne budem više idealista, da pravim stvarne, a ne imaginarne greške i živim stvarni život.
Odlučio jesam, rizikujem na jednu Andrićevu misao: Posmatraj čoveka. I, ako vidiš da se nikada ne koleba, ne predomišlja, da je uvek siguran u sebe i da potpuno veruje u ono što kaže, i samo u to, da ne zna ni za oklevanje pred odlukom, ni za kajanje posle nje, znaj da je taj čovek kurva ili kurvin sin. I kloni ga se koliko možeš!
Zbogom moj čelični konjiću!
