There was a blog

03 Avg, 2010

Badem

***** — Autor vladica @ 08:37

Nadam se da će ova moja priča i neke buduće priče jednom stići do tebe.
I da ćeš ih sa nekom posebnom pažnjom čitati u svom miru.
Ja tada neću biti među živima, ali će moj duh strujati rečima koje su moje misli napisale.
I ne dozvoli da ti bilo ko govori kakav sam ja, ne veruj nikome, ne veruj čak ni sebi. Ostavi da to
neka tvoja budućost, neka tvoja mudrost odgonetnu. A onda nekako znam da ćeš se ponositi samnom, jako verujem u to.

Možda tada ovi tekstovi neće postojati više na ovom blogu, ali svakako će se neko potruditi da
ti ih podturi pred oči i znam da ćeš prepoznati moje pisanje iako ti niko neće reći ko je ovo napisao.

Danas ću ti ispričati priču o starom bademu. Bademu koji je porastao, cvetao i rađao u mom dvorištu.
Dok ovo pišem, ja sam uzdahnuo, valjda me sećanje prenulo i sada amplituda moga raspoloženja varira.
Badem je posadio moj deda. Dobio je neki izdanak koji se kao grančica prihvatio, i vrlo brzo napredovao.
Kažu da badem spada u grupu ruža.
Taj naš badem je godinama obeležavao početak proleća, a kada su zreli bademi u ljusci pokriveni zelenom opnom padali na zemlju,
onda bi ih mi sakupljali i onom krckalicom lomili i uživali u ukusu plodova ovog raskog voća.

Kažu da na onom svetu badem cveta stalno i da mu je cvet jarko cvene boje.
Ja ti sada ovu priču pišem baš zbog tog badema, koga sam sanjao sa jako crvenim cvetovima i sa nekim čudnim opojnim mirsima.

A ovaj naš u mom dvorištu jedne godine je počeo da se suši i ubzo nakog toga mi smo ga posekli.
Jako mi je tada bilo žao što se je isušio. Naprosto nisam znao zašto se to desilo?
Dugo mi je nedostjala senka ovog drveta i mirisi tek procvalog badema.

Nekoliko godina kasnije saznao sam da se badem suši onda kada biva zapostavljen.
Uživajući u cvetovima, plodovima i hladovini, mi smo zaboravili da ga čuvamo.

Tako je i u životu. Ljudi sa kao biljke. Ako se ne brinemo o njima oni nestaju iz naših života.

Zato me poslušaj. Nemoj nikada saditi badem, ako nisi spremna da se o njemu i brineš.
I tvoj badem će nestati ako ga zapostaviš. Poslušaj me!

badem 


Komentari

  1. Tako je i u životu. Ljudi sa kao biljke. Ako se ne brinemo o njima oni nestaju iz naših života.
    Posle ovog nemam sta vise da kazem
    pozdrav

    Autor vilabezkrila — 03 Avg 2010, 09:31

  2. ovo je jedna predivna i osjećajna priča..
    ganulo me totalno...
    pozdrav ti ostavljam :)

    Autor tajanad — 03 Avg 2010, 14:30

  3. e,tako ti je i sa blogom...ako na njemu nema takvih kao ti,i on se susi i propada.
    Sada si me podsetio zasto sam se zadrzao bas na ovom blog servisu...kada sam prvi put dosao,ovde je bilo puno dusa poput tvoje.
    I onda je sve nestalo.
    Sada znas zasto nedostajes ovde.
    Kao sto i ja nekome nedostajem...
    Pozdrav drugu mom!

    Autor stepskivuk — 03 Avg 2010, 15:41

  4. vilabezkrila, eto bitno je shvatiti poentu ove priče

    tajland, pozdrav uzvraćam :)

    stepski, druže, ne znam da li si se ikada zapitao zašto ljudi nestaju sa blogova, pri tome ne mislim na one koji ga otvore samo da ga imaju jedan dan?

    Nedostaju mnogi pravi blogeri ovde, to si u pravu, ali ljudi traže zdravu sredinu gde im niko neće spamovati i nipodaštavati pisanje.

    Verovatno nedostaješ i ti nekim ljudima koji ovde ne pišu više...

    Pozdravljam te!

    Autor vladica — 04 Avg 2010, 12:11


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu

ovo je autorski blog i na njemu su svi članci i sve pesme vlasništvo autora i kopiranje nije dozvoljeno