San u javi

Pa , da krenem sa jednom, već davno napisanom pesmom, koja me često podseća na neka lepa vremena.

Pogledi u tami

Došla si tako tiho u život moj...negde iz daljine.....
Ne znam, ni ko si i da li si stvarna...
Ne znam da li si samo san...
Ne znam ni kako izgledaš...
Ne znam ništa o tebi...
Ali...ipak si u mom životu...
Zamišljam te ...sanjam te..budim se sa mislima o tebi...

Noć.....je stvorena za čežnju......
O Bože dragi da li je ona stvarna...da li postoji...
O draga moja noći....moj najbolji druže....
...pomozi mi da je vidim u ovoj Januarskoj tami...
....pomozi mi da oseti moj pogled...pogled čežnje....
A da li ona zna da ja postojim, da imam srce, da imam dušu....

Draga moja noći....pomozi mi da joj u mislima ...prođem prstima kosu, da osetim rukama svojim njeno telo, da joj dotaknem ruku........da je zagrlim ....da ona oseti plač moga srca....

Da li si stvarna, ti lepa ženo...da li postojiš ?

Da započnem sa svojim blogom koji zamišljam kao blog na kome ću objavljivati svoje zapise, svoju poeziju...... svoja razmišljanja, svoje power point prezentacije.

Ti putniče, koji dođeš na ovo moje mesto nemoj se ni previše oduševljavati mojim zapisima, nemoj ni biti kritičan. Jer, ovo su moje napisane reči koje možda ti nećeš shvatiti onako kako bi ti ih ja u oči izrekao.

Sve u životu ima svoj početak i svoj kraj. Ako me ne shvatiš na početku, zaboravi me zauvek i kada ovde napišem svoje poslednje reči. Onda si uzalud gubio vreme što si uopšte dolazio ovde. A ti, koji i posle moga kraja nastaviš da misliš o mojim rečima, vremenom će crni oblaci izbrisati moje ime i moj lik u tvojim mislima.

Pa da krenem na dugačak put!