San u javi

22 Sep, 2020

Jesen

moje priče i razmišljanja — Autor vladica @ 12:10

Pa eto došla je jesen u mom kraju. Mada podseća na leto ipak je jesen tu. 

Nekada sam voleo proleće, radovao sam mu se. A sada volim jesen. Onu šarenu,

čežnjivu, usnulu.  

Pre nekoliko dana išao sam u jedan mali gradić u okolini.  U tom malom gradu koračam nepoznatim ulicama.  U onom lavirintu iz kojeg želim izaći, nailazim na crkvu sakrivenu u krošnjama velikih starih stabala.  Sama porta crkve popločana nekim starim kamenjem, zalivenim betonom.

Ulazim u crkvu, krstim se. Idem pred celivajuću ikonu i uočavam da je crkva posvećena Sošestviju Svetog Duha ili silasku Svetog Duha na Apostole.

Crkva zidana iz doba turaka, u potpunosti ikonopisana, odiše nekakvim mirom, nekom tišinom, koja mi prija. Uzimam jednu veliku sveću, palim je i ponovo ulazim u crkvu. Obilazim i zagledavam sve ikonopisane svetitelje.

U uglu desno, od ulaznih vrata uočavam jednu stariju malenu ženu, koja verovatno tu pomaže.  Zapitkujem je u vezi crkve, bogosluženja. Ona mi nekakvim smirenim glasom odgovara na moja pitanja. I sve ovo ne bi bilo čudno, do toga da sam slušajuči je osetio punoću dobrote, jednostavnosti u njenom glasu. Možda me je njen glas podsetio na glas moje bake. 

Moram priznati da me je sam Gospod poslao u ovu crkvu. Da osetim  smirenje, da se napunim duha Svetoga. Kada sam izašao iz porte i krenuo jednom strmom ulicom, potekle su mi suze.  One, koje se gomilaju u mojim očima. Trebalo mi je to. 

slika uzeta sa sajta Britanike 


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs